Triatlonom se bavim relativno kratko. Bicikl ne posedujem već skoro petnaest godina, a do pre godinu dana isplivati 750 metara mi je delovalo nezamislivo. Jedino sam se rekreativno bavio trčanjem oko godinu dana, te sam u tom periodu istrčao nekoliko polumaratona i jedan maratoKn. Krajem 2013. se pojavila inicijativa u klubu da Cveja Čong-Li članovima kluba drži časove plivanja kako bi im pomogao u usavršavanju tehnike. Redovno sam odlazio na te časove i, kako mi se popravljala tehnika, rađala se ideja da učestvujem na triatlonu. Prvi, i do sada jedini, triatlon završio sam početkom juna u Beogradu.
Nakon završenog prvog triatlona odlučio sam da nastavim sa tim. Pregledao sam raspored triatlona u Srbiji i video da se novosadski triatlon održava na Štrandu 15. septembra. Pošto sam se pretežno bavio trčanjem, bilo mi je bitno da na vreme krenem sa pripremama, da češće ubacujem plivanje i da pozajmim bicikl od Lacija kako bih i taj deo mogao trenirati. Počeo sam više da plivam kada samo otišao na more, ali teško da se to može nazvati ozbiljnim treningom. Nakon toga sam bio u Tirolu gde sam trčao i plivao. Bilo mi je najbitnije da steknem samopouzdanje da mogu da isplivam tih 750 metara sprint triatlona, kako bih bez straha otišao na trku. Kada sam se vratio nazad u Novi Sad počeo sam redovnije da treniram sa pet do šest treninga nedeljno tokom tri nedelje, pri čemu sam rotirao plivanje, bicikl i trčanje. Pretpostavljam da je trening gde svaki dan upražnjavam samo jedan od sportova daleko od optimalnog, ali je bio zadovoljavajući za mene, novajliju u ovom sportu.
Par dana pred trku osećao sam se fizički odlično, međutim bilo je stvari koje su me brinule. Vreme je bilo veoma loše, dosta hladno sa čestim pljuskovima. Bojao sam se hladne vode jer sam trenirao u bazenu i nikad nisam plivao u vodi hladnijoj od 24 stepena. Bojao sam se da me od takve vode ne uhvati grč ili da ne dobijem drhtavicu. Osim plivanja u hladnoj vodi plašio sam se i vožnje bicika kroz pljusak. Kako bicikl nemam već petnaestak godina ni na njemu se ne osećam sigurno, da čak ni bočicu sa vodom ne uzimam pri punoj brzini ili dok ima drugih triatlonaca oko mene. Bez obzira na sve, odlučio sam da učestvujem i prijavio se na trku.
Kada sam se u nedelju, pred trku, probudio bilo je tmurno ali dosta toplo, što sam naravno primetio iako sam se pravio da me vreme ne interesuje od kako sam definitivno odlučio da učestvujem. Spakovao sam se i otišao na Štrand. Prijavio sam se, uzeo broj i stavio bicikl i ostatak opreme u zonu za izmenu. Među učesnicima je kružilo pitanje o temperaturi vode jer su se svi pribojavali toga. Oficijalno je bilo nalepljeno na stubu da je 21 stepen, iako iznad toga stoji broj 18 koji je preškraban. To mi je ulivalo neku sigurnost pogotovo to što je na razlgasu ponovljena informacija o temperaturi od 21 stepen. Otišao sam da gledam start dečije trke, nakon čega sam otišao da se presvučem i zagrejem za trku. Dok sam se zagrevao došle su sestra i mama da me pozdrave i nakon toga sam otišao na start.
Voda ipak jeste bila hladna i to je bila glavna tema razgovora dok smo čekali start. Mnogo iskusniji triatlonci i plivači su komentarisali kako tu nema ni onih prekriženih 18 stepeni. Nemus je prepričavao kako ga je uhvatila hipertenzija na nekoj od prethodnih trka, ali ovog puta me to zaista nije interesovalo. Bio sam rešen da isplivam potrebnu distance i završim trku. Poređali smo se u liniju u vodi i trka sa 36 učesnika je startovala. U početku je bilo malo nenamernog udaranja i gutao sam dosta vode jer je bila uzburkana. Kako smo se udaljavali od starta i ulazili dublje u Dunavac, voda je postajala toplija i podnošljivija, međutim dosta prljava i puna lišća i granja koje je verovatno sprao u vodu pljusak od prethodne noći. Postepeno sam ulazio u ritam, i poslednju četvrtinu deonice sam, po svojim standardima, baš dobro i skladno plivao. Bez većih poteškoća sam završio plivanje, izašao iz vode i krenuo ka zoni tranzicije.
Pošto nemam triko, u tranziciji sam imao pune ruke posla, obrisao se malo da bih se lakše obukao i onda oblačenje čarapa, sprinterica, majice, šorca i kacige. Mislio sam da sam to obavio veoma efikasno, međutim mama mi je posle trke rekla kako treba da kupim triko. Odgurao sam bicikl iz tranzitne zone i preko keja spustio se na krug kuda se vozio bicikl. Nekolicina ljudi je završila plivanje posle mene i jedan od njih je krenuo da me obilazi već u prvom krugu. Pozicija mi nije bila bitna, ali sam pokušao da uhvatim njegovu zavetrinu, međutim, brzo mi je pobegao. Vozio sam koliko sam mogao i mislio sam da sam brz, ali nisam nikog obišao za vreme trke. Negde na mom drugom krugu sam video dvojicu favorita Bojana Karanovića i Jovana Ponjevića pored staze kako ih pregleda medicinska služba. Njih dvoica i još jedan učesnik imali su nezgodu i ispali iz trke. Par krugova kasnije (od ukupno 8 krugova po 2500 metara), umalo sam i ja prošao isto tako, kada sam prednjim točkom zakačio bankinu, koju nisam video jer sam spustio glavu i pokušavao da izvučem maksimum iz sebe. Krug i po kasnije svi osim mene i još jednog takmičara su skrenuli ka zoni izmene, pa na trčanje. U tom trenutku sam shvatio da sam poslednji i da ću vrlo teško stići pretposlednjeg. Malo mi je u tom trenutku delovalo razočaravajuće, ali sam nastavio u istom tempu.
Završio sam taj preostali krug, popeo se nazad na kej i otišao u zonu izmene. Promašio sam svoje mesto pa sam potrošio desetak sekundi tražeći patike. Istrčao sam napolje i započeo poslednji deo trke (trčanje 5000 metara). Cole, Zec i Duvnjak su bili na okretu i podržavali su me kao da sam prvi. Uprkos tome, u tom trenutku, je meni bio najteži deo trke, noge su mi bile u grčevima od bicikla i svaki korak mi je bio ekstremno težak. Trčao sam i dalje pokušavajući da podignem ritam, ali su mi noge bile zalepljene za tartan. Kako sam trčao dalje noge su mi postajale lakše i trčao sam bolje. Nakon poslednjeg okreta pojačao sam tempo, još jednom prošao pored navijača iz kluba i ušao u cilj. Završio sam trku kao poslednji sa vremenom 1:24:50.
Nakon trke, sačekao sam proglašenje pobednika, prvi i drugi su bili Milan i Bojan Tomin, dok je treći bio Vladimir Danko. Otišao sam kući i primetio da imam temperaturu koja je skočila od iscrpljenosti i napora. I pored toga što sam bio apsolutno poslednji, nisam pobedio ni muškarca ni devojku, ni juniora ni seniora, osećao sam se sjajno. Bio sam prezadovoljan sobom i time što sam uz malo truda i mentalne snage uspeo da ponovo završim triatlon na koji pre godinu dana nisam ni pomišljao. Uspeo sam da iz sebe izbacim strahove od hladne vode i klizavog asfalta. Uspeo sam da popravim vreme sa prethodnog trijatlona za skoro devet minuta. Uspeo sam da se zadovoljim poslednjim mestom na trci. Odlično sam plivao, odlično sam vozio bicikl i dobro sam trčao i te tri stvari su mi bile sasvim dovoljne. Uveče sam odgledao finale svetskog prvenstva u košarci nakon čega smo svi još jedan rezultatski poraz posmatrali kao veliki uspeh.
Potpune rezultate možete vitedi na fejsbuk profilu TK Dynamic.
Više slika sa takmičenja možete videti na fejsbuk profilu Mihaila Bogdanovića i Eve Stankov.