Kada drumskom trkaču predložite odlazak na sastanke na kojima će provesti verovatno ceo vikend u zatvorenom, u istom trenutku se u toj osobi stvara neki odbojni stav.
Prvo dilema kod istog tog trkača je “O ne, propustiću vikend trening” ili “Šta tu može biti interesantno dva dana provesti u zatvorenom prostoru”.
Moram priznati da se i meni nešto tako “motalo” po glavi kada je kolegi iz kluba Goranu i meni predloženo da predstavljamo klub na završnom događaju Srpskog atletskog saveza proteklog vikenda u Kragujevcu.
Međutim, tako nešto sam razumeo da će biti korisno za klub iz više aspekata, ali i za nas sa stanovišta novih informacija i socijalizacije sa ljudima.
To me je nateralo da pogledam i raspored aktivnosti tog vikenda koji nam je iz atletskog saveza poslat u klub. Priznajem, ja sam osoba koja teško menja mišljenje (moja žena tome može jako dobro da posvedoči 🙂 ) i potrebni su jako dobri argumenti da se to desi.
Ali ovog puta su me uverili kada sam malo pogledao teme sastančenja. Još nakon što sam saznao da ćemo malo i protrčati Kragujevcom, verovatno u društvu i ostalih entuzijasta trkača iz drugih gradova. Mišljenje sam promenio i momentalno kontaktirao druga iz kluba i super momka i trkača koji živi takođe u Kragujevcu, Andriju Đorđevića. Dogovor za viđanje, a i zajednički trening je odmah pao.
Za vikend je bila najavljivana kiša i loše vreme. Shodno tome, Goran i ja smo poneli trkačku opremu kao da je najavljeno apokaliptično vreme praćeno nekim nevremenom.
Ipak u subotu u Kragujevcu, u memorijalnom parku Šumarice, nas je dočekalo neverovatno lepo, sunčano jutro, a posle će se ispostaviti, i takav dan.
Očekivao sam po koje poznato lice tamo, jer, iako me možda nema u svetu trka u poslednje vreme, ipak ekipu sa trka nisam zaboravio. 🙂 Odmah na ulazu u hotel sam naleteo na nasmejana poznata lica koja dugo nisam video. Žao mi što Slobu Marinkova nisam odmah uslikao na samom ulazu. Jednostavno, čovek voli da se slika, foto aparati se prosto lepe za njega, ali ostavićemo to za sledeće druženje (nadam se već na nekoj od sledećih trka). 🙂
Te subote i nedelje smo se videli na istom mestu sa svima koji u našoj atletici nešto znače (što iz ugla trkača, predstavnika klubova ili trenera). Stvarno je bila čast biti među nekim, za mene, velikanima dugoprugaškog trčanja (Dane Korica, Snežana Pajkić, Dragan Zdravković, Rifat Zilkić itd.)
Ta dva dana su se mogle čuti različite stvari iz sveta atletike. Diskusije i o stvarima koje se tiču i koje se ne tiču trka na drumu. Opet, moram priznati, da sam nekim novim stvarima koji će od sledeće godine biti vidljivi u našoj atletici i prijatno iznenađen. Moj utisak je da je do gore pomenutog vida napretka u organizaciji došlo zbog uključivanja novih, mladih ljudi u atletski savez koji su željni da pomognu našoj atletici i mladim sportistima.
Naravno kada se dosta sastanči uvek postoji i malo nadoknade energije. 🙂
Tako je i ovaj put bilo malo i relaksiranja uz svečanu večeru. Naravno pre večere je bila svečanost uručivanja plaketa za najbolje trenere za 2021 godinu.
Sutradan je organizovan zajednički trening za sve trkače koji su želeli da malo trčanjem upoznaju memorijalni park Šumarice. I, moram reći da nas je stvarno bilo. Sve poznata lica sa trka, koje u poslednje vreme nisam posećivao. Moram priznati da mi je nedostajalo da malo protrčim sa tom ekipom.
Tu je bio i naš domaćin i drugar iz kluba Andrija Đorđević koji me je posle, kada se ekipa nakon jednog kruga odlučila da stane, proveo kroz druge, interesantne staze po Kragujevcu. Što se mene tiče veoma lep trening u interesantnom društvu. Stvarno sam mnogo zahvalan Andriji što je to jutro promenio svoje planove i svoj nedeljni trening podredio nama.
Sve u svemu, generalno gledano, vikend je bio uspešan ili što bismo rekli kvalitetno iskorišćeno vreme. 🙂
Sve stavke što smo čuli su nam bile korisne kako smo se i nadali a bonus za nas je bio i obilzak interesantnih trkačkih staza u Kragujevcu u dobrom društvu.
Aleksandar Pavlović