У недељу 7. Новембра 2021. године, након три године паузе, у тркачки календар вратило се Отворено првенство Фрушке горе у свом деветом издању.
Када су организатори трке из Атлетско рекреативног клуба Фрушка гора почетком октобра најавили да ће трка бити поново организована, није било много двоумљења у вези учествовања на истој, већ је прва недеља новембра била резервисана за планину и трејл (иначе ФГОпен је моја прва трка истрчана у Србији прије 3 године која је била одржана на Стражилову).
Овогодишње издање ФГОпен одржано је са стартом и циљем испред планинарског дома „Занатлија“ у локалитету Главице са могућности избора између двије дужине од 6км или 12км.
Екипа од 10так другара убрзо се окупила и свак по својим жељама и нахођењу пријавио је неку од наведених трка . Иако се велика већина мојих и тренинга мојих другара ове године базирала искључиво на равничарском терену за уличне и атлетске трке, није нас обесхрабрило да за крај сезоне опробамо мало шумског и планинског терена.
Киша која је падала претходних дана у Новом Саду и околини обећавала је велику количину блата и клизавог терена. И није изневјерила. 🙂
Вријеме прије старта трке протекло је у окупљању испред планинарског дома и преузимању стартних пакета. Доста познатих лица и пријатеља тркача се окупило и креће лагано дружење и међусобно размјењивање тактике како се изборити са предстојећим узбрдицама и временским условима на стази.
Трка је кренула очекивано брзим стартом већине тркача због великог спуста на почетку стазе, затим одмах након спуста, сачекао нас је најтежи и најузбудљивији дио стазе, успон од неких 300м, скоро вертикалног нагиба (тркачима је тако дјеловао 🙂 ) који смо већина нас прелазећи користили руке, ноге и доступне околне гране и дрвеће због веома клизавих дјелова успона.
Трка је наставила очекиваним ритмом, убрзавањем на низбрдицама и равничарском дјелу, затим ходајућим кораком на узбрдицама на већем дјелу трке.
Након завршетка првог круга и пола стазе (што је значило да све морамо поново прећи, чак и онај велики успон 🙂 ), водећа група направила је знатну предност испред мене, тако да сам у остатку трке покушавао задржати темпо и у што краћем року прећи стазу без нежељених падова и проклизавања (било је веома близу тога у пар ситуација).
На крају за мене вријеме у циљу од 1 сат и 10 минута чиме сам, узимајући у обзир претходне трке и тренинге по равном, задовољан. Мада за тркаче важи правило да увијек може боље и брже. 🙂
По завршетку трке окупили смо се испред панинарског дома и након што смо провели неко вријеме чистећи блато са патика и одјеће, наставили смо да уз незаобилазне крофне тетке Раде и топли чај, сумирамо утиске и анегдоте са стазе, задовољни и срећни што смо провели још једну недељу активно у природи, дружењу и трчању.
Једно је сигурно, видимо се поново идуће године на јубиларном 10. издању Отвореног првенства Фрушке горе у планинском трчању, а до тада нам остаје да вриједно радимо и тренирамо. 🙂