Penjanje po drveću

Energija koja svako dete goni da se penje na drvo jeste nagon, koji se genima kroz generacije očuvao do dana današnjeg. Osećaj koji nas preplavi kada se popnemo, makar na najmanje stablo, dok se penjemo ka vrhu stabala, njišemo u ritmu vetra i nesmetano kružimo pogledom, jeste način kojim se uspostavlja veza sa nekim dalekim predkom i prošločću, gde je život tekao u saglasju sa prirodom i gde je, osim hodanja, trčanja, plivanja i penjanje po drveću bilo uobičajen način kretanja.

Vrline ovoga atraktivnog sporta, pre tri decenije, uvideli su najpre penjači po steni i alpinisti, nakon čega biva prihvaćen od strane velikog broja sportskih stručnjaka te doživljava neminovnu ekspanziju. Grupa mladih i kreativnih ljudi odvažila se da našoj deci i omladini, kao i onima starijima, podari nešto novo, uzbudljivo, bezbedno i korisno. Penjanje po drveću, predstavlja veliki povratak ljudi prirodi, od koje smo se posednjih decenija toliko udaljili. Ponovno spajanje sa prirodom, kroz ovu sportsku aktivnost, je logično i opravdano. Penjanje po drveću izvodi se na drveću isključivo na otvorenom prostoru. Iako drveća pogodnog za penjanje ima u urbanim sredinama, potraga za visikim, izazovnim stablima predstavlja nezaboravnu avanturu.

U tehičkom smislu, penjanje po drveću predstavlja savladavanje visinskih prepreka, putem vertikalnog kretanja po stablu i granama, sa ciljem dolaska na vrh stabla, kao i horizontalnim kretanjem po granama drveta zarad izvršenja postavljenih zadataka. Prilikom penjanja po drveću koristi se osnovna (atestirana) alpinistička oprema (uže, alpinistički pojas), pomoćna oprema za kretanje po užetu (desender, osmica, unidesender) i oprema za osiguravanje (locker, shunt, slinge, prusici) kao i zaštitna oprema (šlem, naočare, rukavice).