Odigrao se još jedan u seriji triatlona kupa Srpske Triatlonske Unije u organizaciji triatlon kluba Dynamic iz Novog Sada.
Ova trka može da se pohvali bogatom tradicijom, a ove godine je još slavila i stogodišnjicu postojanja glavne Novosadske plaže, Štranda!
Svi segmenti trke su pristojno pokriveni; cela zona izmene je bila ispod mosta Slobode, lepo ograđena i sa odličnim cevima za naslanjanje bicikala. Cela zona izmene je bila pokrivena tepihom, a startna kapija, baneri i srpske zastave Srpske triatlonske unije su dodatno ulepšali takmičarski centar.
Ipak, iako ova trka ima bogatu tradiciju, i dalje boluje od nekih dečijih bolesti. Koliko je ovo krivica organizatora ili trkača, ne bih polemisao, ali određen broj takmičara nije mogao da startuje trku jer su zakasnili na ček-in. Prosto, nije im jasno definisano do kad se mogu prijaviti, a oni se nisu preterano žurili i nije ispoštovana satnica. Sudije pak nisu imale pardona. Takmičari su ostali van zone izmene. Ako ništa, došli su izdaleka da gledaju trku sa strane.
Novosadski Sunčani kej se trenutno rekonstruiše i to je predstavljalo smetnju i takmičarima i organizatorima. Ipak, trka je završena bez incidenata. Potrebno je strpljenja, i Novi Sad uskoro dobija najlepši kej u Srbiji!
Ono što nije moglo da se ne primeti je vrlo slab odziv takmičara. Srpska triatlon scena je u blago rečeno jadnom stanju i na ovoj (jednoj od retkih) trci je bilo svega 53 takmičara. U organizaciji je bilo malo manje ljudi… Takmičare je iznenadilo i hladnije vreme nego što je bilo ko očekivao. Pomalo osveženje, a pomalo i smrz 🙂
Moram ovom prilikom da pohvalim mlade nade, momke koji su sjajno uznapredovali od kako sam ih poslednji put gledao na nekoj trci:
- Bojan Karanović – TK Dynamic
- Milan Tomin – TK Dynamic
- Petar Ivačković
Stvarno ih je bilo milina gledati. Svaka čast i poštovanje!
Opet, već tradicionalno održano je i tzv. treće poluvreme, kako to glavni organizator triatlona Zoran Zivlak voli da kaže. Nikada se ne može poreći domaćinska atmosfera u Novom Sadu, koja se ne oseća drugde. Takmičari i gosti su dobili pastu i salatu, kao i sok i pivo. Takmičarski paket takođe nije bio loš. Pored majice i startnog broja, tu su se našli i pokloni sponzora (izotonični napitak, poslastica i blokčić). Sve u svemu za startninu od 500 dinara više nego pristojno.
Celokupan utisak bi bio da je trka bila u skladu sa sredstvima sa kojima je napravljena, ali naravno, to uvek može i bolje!