Košutnjak Challenge Race, Beograd – Košutnjak (25.05.2013.) – izveštaj

Aaaaa. Oduševljenje. Pozitivna energija. Prve misli koje mi padaju na pamet kada se setim ove trke. Ustvari ,prvo čega se setim ,ne može se opisati rečima.

Ustajem rano u subotu ujutru. Kiša pljušti i jako je hladno….. Spremam stvari ,budim sestru,sva euforična,kao da napolju nije tako sivo. Jedva je nateram da ustane i krećemo za Beograd.

Dok idemo prema Železničkoj pitamo se koliko moraš biti lud da ides na trku u šumi,po hladnoći,blatu, sa puno prepreka, uzbrdica,nizbrdica..šta te natera na to ?Ali uskoro ću dobiti odgovor .

Malo lutanja po glavnom gradu ,konačno stižemo na Košutnjak, nalazimo se sa drugom iz kluba (Coletom ) I njegovom dragom,Marijom (koju moram da pohvalim za sjajno trčanje) . Cole je zarazio sa trčanjem 😉 .

Presvlačimo se,mažemo ratnim bojama, družimo se sa poznatim drugarima ,ali upoznajemo i nove,zagrevamo se uz muziku,a ubrzo se nalazimo na startu,u prvim redovima. Kreće trka! Pravi smo ratnici. Već na početku kreću padovi ,klizanje i upadanje u blato..Na stazi vrhunska kolegijalnost. Gurali smo jedni druge,pružali ruke,vukli, bodrili,vrištali,smejali se,padali… Sve pohvale i za volontere koji su nam pružali podršku na stazi. Prepreke su bile sjajne. Penjanje uz konopac,provlačenje,preskakanje, kupanje u blatu..borba sa prirodom,ali i sa samim sobom. Zapravo mnogo više sa samim sobom ,neko i sa prirodom i sa drugim takmičarima. Vrhunska i nesvakidašnja trka.

Cole stiže prvi ,odmah za njim i ja ,ali on se vraća da presretne Mariju i Tijanu . (Još jednom, sve pohvale za obe, lavovski su se borile. ) Ali svi znamo da se vratio samo da bi još jednom uskočio u onu blatnjavu vodu…

 Pa onda još jednom…

Verovatno niko nije skočio više puta od njega. 🙂 Na cilju,medalje ,sreća,takmičari skidaju patike ili bolje reći ono što je od njih ostalo, svi i dalje skačemo,pod utiskom smo,prosto neverovatno. 🙂

Posle smo malo pozirali, slikali se ( jer sva sreća,svi volimo da poziramo,ali zna se ko je pobednik u tom smislu (citaj Cole.) 🙂 ) .

U vozu nas svi čudno gledaju, a i u Novom Sadu, jer po rukama i nogama imamo crnim markerom ispisane startne brojeve, a i verovatno smo i izgledale kao da smo skoro izašle iz šume i završile jednu veeeliku avanturu…

Zaključak je svakako da jedva čekam sledeću godinu! ..i preporučujem trku svima 🙂

  • Boško Stupar

    Sjajno!!! Hvala ti Marija na ovom utisku 🙂 Hoću i ja malo blata 😀 😀 😀

  • Bravo!

  • the RaIII

    I mene si zainteresovala za trku:D
    Cole, svaka cast za skokove i za sirenje trkacke zaraze!
    Marija, hvala za izvestaj:D