Prosao je i 34.Somborski polumaraton, temperatura…hm, pa… mogu slobodno reci – kao i uvek,toplo toplo! Ali uspelo se podneti, neko manje neko vise. Kao i svake godine, isli smo masovno. Pocetak trke je bio zakazan za 10h. Atmosfera na vrhuncu. Trkaca preko tri stotine. Na trgu gomila ljudi, muzika, bubnjevi, propratni program… A ja sam jos imala I podrsku na biciklu! Usput, zahvaljujem se organizatoru, pre svega na dobroj volji da nam izadje u susret i obezbedi biciklu. Veliko hvala!
Start je krenuo na vreme. Lepo je pocelo. Tempo taman, doduse malcice brzi u pocetku jer atmosfera ponese,ali se nakon prvog kilometra stabilizovao na 12km/h. Okrepe je bilo sasvim dovoljno. Malo je staza tmurna, malo hlada…ali Somborski polumaraton je jedan,pa kakav je takav je. Nadamo se da ce organizatori sledece godine uspeti za izdejstvuju drugu rutu, jer verujem da ovaj pravac vecini ne odgovara bas…
Drugari trkaci na sve strane, ma milina! Jeste da sam sva izgorela, ali nema veze. Prolazili su kilometri, videh tamo na okretu da sam peta, bese mi drago. Moja podrska je sve vreme bila uz mene, zajedno smo odrzavali tempo. Primetili smo da je I staza malcice kraca, ali ni to nije mnogo bitno. Priblizavamo se cilju, ubrzavam naravno, ulazim u cilj sa vremenom 01:43:14h.
Opusteno zavrsavam trku, bez muke koja mi se inace pre desavala, I bez nekog veceg umora. Osim naravno toga sto nas je vrucina sve iscpela, ali svakako smo svi trcali u istim uslovima. Tome mogu slobodno da pripisem malo slabije vreme, ali sam zadovoljna. Nakon zavrsetka vijala sam devojku da mi da medalju, ali ajde, to i nije toliki problem, kao ni topla voda iz flasica, problem je bio u tome sto mi je organizator prisao I rekao da budem blizu cilja jer sam u prvih pet devojaka koje ce se popeti na binu. Nakon par minuta krenulo je proglasenje, ali umesto mene oni su prozvali devojku koja je iza mene usla u cilj. Neverovatno, sokirala sam se u momentu. Da li je moguce da me nisu primetili da sam usla u cilj?? Mislim da dovoljno licim na zensko. Ne shvatam kako je moguce da nisu mogli da izbroje prvih pet devojaka kako treba.. Naravno otisla sam da se zalim, ali niko nije mogao nista da uradi.
Posle sam sama sredila sa tom devojkom koja je greskom dobila moju nagradu, ali opet…nije isto, ovo je peti put da trebam da se popnem na binu, ali se to ne desava… nece me ta bina… Zao mi je, ja sam trebala biti na toj slici sa tim devojkama koje su istrcale ispred mene… Nisam dobila ni izvinjenje… Ali ici cu ja brze, zapamtice se moje ime! Pa ce me primecivati kad budem utrcavala u cilj! 🙂
Posle na rucku sam proglasena za drugu devojku u kategoriji do 35 godina. Uz rucak smo imali super atmosferu sa tamburasima. Hvala Somborcima na svemu, ali ta slika kako ispred bine stojim dok je druga devojka gore na mom mestu…ostace mi u glavi…
Usledio je povratak kuci. A usput, sladoled u Odzacima! 🙂
Vidimo se na sledecoj trci!
Nenad Jovanović
Snežana Kliska
Aleksandar Stajić