Negde između svetskog triatlonskog prvenstva, održanog u Budimpešti i novosadskog maratona, zbio se i naš, štrandovski, limanski triatlon. Uglavnom jubilaran, petnaesti već (ili tek) po redu, ali prvi put smešten i odigran u jesen. Neki objektivno-subjektivni razlozi doveli su trku u poslednji vikend septembra, a čitav mesec je, inače bio promenjiv i nenaklonjen sportisanju u ekološkoj, spoljnjoj sredini.
Planetarni šampionat, koji su na lep način organizovale naše komšije, popratila je u većini dana kiša; izuzetno hladna voda Dunavca-ali to nije nimalo pokvarilo sliku ove kubertenovsko-titoističke manifestacije. Važno je bilo ušestvovati (Velika srpska “delegacija”), a još se jednom pokazalo da sport postaje sve više luksuz, pogotovo jedan ovakav, kao što je triatlon. Elitistički sve više i samo ovlaš gledajući zastupljenost takmičera jasno je da ga svrstava u grupu kriket nadmetanja.
Sa druge strane, pre neki dan smo trčkarali ulicama Novog Sada na priredbi koju je organizirao Dabar i ekipa oko njega. Da li je i maraton postao elitistički sport, jer se i u ovu nedjelju nastavio trend smanjenja broja trkača na 42,195 km?
Negde između, a fizički veoma blizu ovoj drugoj priredbi, nadmetali smo se u sprint triatlonu – čak su nam se delovi staze poklapali. To mi je još jednom pokazalo (sada još više) da je klima u našem lepom gradu takva, da je najbolje ne organizovati ništa. Lepo je ne raditi ništa, lepše je ležati, a najlepše da nemamo izbora. Je li baš tako?
Nismo se predali i nećemo, te smo po petnaesti put ušli u vodu Dunava (ovog puta samo Dunavca). Temperatura vode je bila cirka 17 (sedamnaest) stepeni po nekom tamo Celzijusu i tridesetak hrabrih momaka i devojaka isplivalo je manje od 750 metara. Većina je imala odela za plivanje, što navodi na zaključak da je došlo da se takmiči, otprilike onoliko ljudi koliko i na drugim trkama ovog tipa kod nas. To, opet navodi na zaključak da je trend opadanja zaljubljenika i profesionalnijih sportista u ovom sportu. Nastavio se i trend pobede novosadskih takmičara, trend ere Ognjena Stojanovića. Protrčao je praznjikavim štrandom od špica do ispod mosta, provozao se osam krugova Donjim Limanom i istrčao četri krugića po keju.
U maloj utrci, koja je bila duatlonskog tipa takmičilo se samo šest (6) sportista. Sve se odvijalo na keju, blizu mosta: trčanje-bicikl-trčanje. Zona izmene je bila (opet) ispod mosta i pokazalo se sa nekim svojim prednostima sasvim dobrim mestom. Nažalost, ne smemo zaboraviti da smo triatlon pravili krajem septembra meseca, na kraju sezone. Tu ispod mosta bilo je za kraj, a pre vetra i kiše i malo ića i pića, tako da mislimo da je većina ljudi bila zadovoljna posetom 15. NS triatlonu. Kao što rekoh, nemamo izbor, ne predajemo se, idemo napred sve u zelenim, eko majicama.
Zoran Zivlak, TK Dynamic