24.9. 2001. po 12.put odrzana je Zenska trka na Adi. Prvi put sam na ovoj trci ucestvovala 2010.godine, a sam dogadjaj mi je ostao u lepom secanju najvise zbog prelepe majice, pa je to i bio jedan od razloga da se i ove godine pojavim na trci. S obzirom da je manifestacionog karaktera,a meni se vise svidja da znam koji sam plasman postigla, koja sam prosla kroz cilj,itd.
No, otisla sam tog jutra sa drugaricom Tamarom za Beograd. Kad smo stigle, majicom bas i nismo bili odusevljeni… Nista gore nego kad vam za uspomenu daju majicu koju sigurno necete nositi nigde jer je 5 brojeva veca, sto mu vise dodje kao neka siroka haljina. Svakako se moram zahvaliti nasoj Bojani koja mi je omogucila da idem na ovu trku, prijavivsi moju drugaricu i mene, posto prijavljivanje preko interneta nije bilo dostupno.
Polako sam pocela sa zagrevanjem. Vec 40 minuta pre starta, zene i devojke su krenule da se sakupljaju ispred startne linije, iz razloga sto nas je bilo preko 1800 komada, pa ako hoces da startujes medju prvima, bolje na vreme da zauzmes mesto! E,a onda, u svoj toj guzvi, kao sardine u konzervi, pocelo je zajednicko zagrevanje. Naravno, vise je to bilo neko lomatanje i udaranje ko koga stigne. Naravno slucajno. Ja sam nekako uspela da se iskobeljam do treceg reda,a bila sam vrlo prepoznatljiva jer sam bila jedna od retkih koja nije nosila njihovu “cool” majicu.. Par minuta pred start ispred linije dosle su i profesionalne takmicarke, koje su samoj manifestaciji dale i jedan takmicarski karakter.
Trka je startovala tacno u podne. Rulja je krenula, brzo sam se probila na svoje odgovaraju mesto, tu negde medju prvih 15. Dosta lagano sam trcala, nisam forsirala, buduci da ne trcim ni za sta sem za svoje licno vreme. Sve vreme sam bila jednoj devojci iza ledja, duvala u vrat prakticno. Bilo mi je bas zanimljivo, pratila sam njen tempo koji je bio tu negde kao moj. Tako je bilo do samog cilja. Naravno pred cilj nekih 500 metara morao je zeludac poceti da boli, ne znam zbog cega mi se to uvek pred kraj desava na tim kracim trkama. Takodje i pred sam ulazak u cilj, zamalo da povratim. Pre toga, isto mi se desilo prosle godine, i isto na Zenskoj trci. Mozda je to zbog Beograda?? …
Prosla sam kroz cilj sa vremenom 00:36:48 ,sto je za 3 minuta bolje od prosle godine. Duzina staze je bila 7.71 km. Ali s obzirom da sam trening znala trcati 8km za 35 minuta, ovo vreme na Zenskoj trci mi bas i nije bilo najbolje.Naravno, manje treninga-slabiji rezultat. Realno.
E sad, prolazim ja kroz cilj, a na ruci dve narukvice tj. dva bona za okrepu, brzo sam sakrila jedan u sorc, jer sam videla da je devojci ispred rekla sve da skine-nema dve okrepe. I tako ja lukavo na brzinu sakrijem, pokupim okrepu. Najvise mi se svidela crna cokolada (njam), njome sam bas bila odusevljena! Dobili smo jos diplomu, ruzu, vodu, bananu, stapice, i gomilu nekih reklama. Naravno usledilo je istezanje i kupanje kod cesme. Posle pola sata stigla je i moja drugarica koja je pescacila, i predala mi torbu. Iz torbe sam izvadila njihovu “cool” plavu majicu, promenila frizuru, skinula naocare, i ajd jos jednom kroz cilj da prodjem. Upadnem ja u neku gomilicu, 200m pred cilj, kao poskakujem, malo trckam, kao crkla sam… hehee, i vicem drugarici koja me je cekala kod cilja ” Eeee, pa napokon sam stigla..”.. Naravno regularno prolazim kroz prolaz gde su delili poklone sponzora, i time zavrsavam svoju trku!
Bilo je takodje i izvlacenje par minuta kasnije, cekale smo za svaki slucaj. Mada nismo izvucene naravno. Nema leba bez motiku, nemam ja srece na lutriji. Nije to ni vazno, vazno mi je bilo da sam bila bolje nego prosle godine, i da sam ja njima maznula jos jednu cokoladu! Crnu, lepu, sa malinama…. mmmmmmm. To sve zahvaljujuci drugoj narukvici, koja je u stvari bila Bojanina. Majicu i diplomu sam joj sacuvala, ali cokoladu… Izvini Bojance 🙂
Sledeci zadatak- Novosadski maraton – frtalj (verovatno opet 12,1km)- ispod 59 minuta.
Vidimo se!