U novije vreme sporta i atletike sve se češće čuje rečenica: „Trčanje je 90 posto pitanje mentalne snage”, i skoro da se ne dovodi u sumnju tačnost ove tvrdnje. Fizička spremnost se trenira, znaju se njeni limiti i koji su tačno koraci kako se ona dovodi do svog maksimuma. A pitanje “glave” ostaje na ličnom izboru, doživljava se kao nešto što se ima ili nema, a istina je da je, takođe, u pitanju trening koji dovodi do razvoja psihičkih funkcija koje upravljaju telesnim procesima, koordinacijom, taktikom, snagom i izdržljivošću.
Kada pogledamo psihologiju trkača na duge staze, mi stičemo poštovanje i razumevanje ljudske vrste koja dovodi telo i um do krajnjih granica ili ih čak i prevazilazi. Jedna od ključnih psihičkih sposobnosti u ovom sportu je volja ili motor psihe. Ona označava sposobnost kontinuiranog ulaganja napora u dostizanje cilja. U svakodnevnom životu, volja nam pomaže da se razvijamo u samostalnu individuu i centralna je sila naše individuacije. Trkači su ljudi kod kojih je ova sposobnost razvijenija nego kod drugih, ali im je i najpotrebnija. Ukoliko je nisu dovoljno razvili, lako odustaju, nemaju energije da održe pokret i gube ambiciju nakon prvih znakova slabosti. Sportisti sa kojima sam radila bili su skloni da za sebe kažu da imaju jaku volju, misleći na trenutke kada im ide dobro. Međutim, pravi test naše volje nastaje kada se performans usporava, kada telo počinje da šalje signale bola i kada se tim signalima pripišu misli kao što su: „Ja ovo ne mogu! Neću izdržati! Preteško je!”
Kao što se mišić jača serijom vežbi i kontrakcija, tako se i volja osnažuje ponavljanjem volje i to upravo ponavljanjem bezvoljnih aktivnosti, onih u kojima nema uživanja, jer, naglašavam, volja nije ako rado radimo ono u čemu veoma uživamo i što ima smisla, nego nam je neophodna onda kada moramo da nastavimo i kada ne uživamo i kada ne vidimo odmah dobiti od toga. Ako želimo da imamo jače trbušne mišiće radićemo vežbe baš za stomačni predeo. Ako želimo da imamo jaču volju, meditacija, vežbe relaksacije, koncentracije i kontrole emocija nam mogu biti od pomoći ali ne „gađaju” tamo gde treba.
Za jačanje motora psihe koriste se razne „beskorisne aktivnosti” koje nemaju nikakvu poentu – osim jačanja volje. Budite kreativni u smišljanju ovog zadatka, pitajte trenera ili nekog drugog za pomoć, cilj je da ta vežba nema nikakvu funkciju i da je radite zato što je teška a radije ne biste to radili. Na primer, premeštanje gomile kamenja (drva, lišća, tegova, knjiga) na drugu gomilu i zatim vraćanje te iste gomile na početni položaj, ili svaki dan sedite na podu 10 minuta, ili vrtite lenjir svaki dan u određenom ritmu, izvadite stvari iz ormara i ponovo ih vratite… Dakle, nije važno šta ćete da radite, nego način na koji to radite, uz svest i misli koje ćete sebi govoriti, kao na primer: „Ja hoću ovo da radim”, uz jasnu odluku da radite voljno, zainteresovano, precizno i sa stilom.
Italijanski psiholog Roberto Assagioli svrstao je volju kao ključni element svog rada i metoda psihosinteze. Definisao ju je kao centralni element i direktnu ekspresija Ja ili Selfa. Takođe navodi tri stadijuma volje: 1. prepoznavanje da volja postoji (ja upravljam mojim ponašanjem, emocijama i telom) 2. imati volju, i 3. biti volja. Assagioli dodaje da postoji i četvrti stadijum Transpersonalne volje gde postajemo povezani sa spiritualnim aspektima našeg bića.
Ako želimo da u nečemu budemo uspešni, neophodno je doneti jasnu odluku da se tome posvetimo, bez obzira na vreme, sredstva i energiju koja nam je za to potrebna.
Upotreba volje jača volju.
Pored pomenutih „kondicionalnih vežbi”, trening volje možete upotpuniti i Assagolijevim vežbama odmah sada, dok čitate ovaj tekst. Smestite se udobnije, uzmite olovku i papir i stavite sa strane kako biste zapisali ono što vam padne na pamet (nemojte da vas mrzi) i što življe zamislite svu štetu koja nastaje zbog slabosti vaše volje u toku treninga ili same trke. Razmislite o tome, o svakoj posledici koja vam padne na pamet, o svakoj prepreci, unutrašnjoj i spoljašnjoj na koju nailazite i zapišite je. Kakva osećanja vam se javljaju? Da li osećate stid, prezir, nezadovoljstvo, želju da to promenite sledeći put…?
Nakon ovoga, okrenite list i zamislite sve prednosti koje treniranje volje može da vam donese… mislite o tome, kako to izgleda, šta postižete, kako se osećate, šta u vašem telu osećate, kako na to gledate, šta govorite sebi, da li vam se javlja radost zbog novih mogućnosti koje se otvaraju, intenzivna želju da ih ostvarite…?
Zatim, zamislite sebe što živopisnije kao osobu jake volje, kako trčite odlučnijim i jačim koracima, kako imate potpuniju kontrolu svakog pokreta i kako se uspešno suprotstavljate svim preprekama.
Sve što ste zapisali, naročito poslednja dva koraka, možete čitati pred svaki trening, vežbati da prizovete svoje misli u trenucima kada su vam potrebne, setite se sebe i vidite sliku sebe kako izgledate onda kada imate jaku volju.
Ovo su samo neke od vežbi za jačanje mentalne snage i veoma je važno naglasiti da je svaki sportista osoba za sebe te da je potrebno da pronađete svoj način podnošenja napora, da ga praktikujete na treningu, ponavljate kako bi postajao rutina i deo vaše ličnosti i volje, i kako biste to iskoristili na trci.
Tek kada budemo mogli da kontrolišemo svoje misli, moći ćemo da kontrolišemo svoje telo.
Autor teksta: Sunčica Jovanović, master psiholog, sertifikovani psihološki savetnik OLI metoda sa iskustvom u radu sa sportistima i sportskim timovima