Dolazi nam doba godine u kojem praznujemo i slavimo, volimo i praštamo, i sabiramo otiske i uspehe koji su nam obeležili ovu godinu, period koji nam se nadovezao na situaciju o kojoj ne bih mnogo pisao, ali morao da podvučem da nas je sve i obeležila i podsetila na ozbiljnost i odgovornost koja je u svima nama.
Ostalo je još malo do početka naredne godine pa sam samim tim i ja hteo da se osvrnem na ovu godinu iz nekog mog ugla, trčanja i druženja sa ljudima koje sada već dobrano poznajem i koji čine deo moga trkačkog života i koji se nesebično daju i učestvuju kako u organizaciji, tako i u takmičenju.
Hvala vam ARK-ovci, i ako sam samo formalno član, hvala vam što dajete ovom gradu kroz organizaciju trka koje uređujete da ovaj grad ima ozbiljne ljude koji žele da pruže ljudima više sporta i zdravlja i druženja kroz važe pa sada i naše trke.
Ne bih hteo da izdvaja ni jednu trku ponaosob, iako je fokus uvek bio na Noćnom maratonu, koji je ipak kruna gradske trkačke godine u Novom Sadu, sa pregršt nasmejanih ljudi, koji daju tom našem keju drugu dimenziju i dobru zabavu. Imao sam priliku da više puta učestvujem i kao trkač i kao volonter, i iskreno se nadam da će se tradicija Noćnog-Moćnog još dugi niz godina održati.
Kao najmlađu trku koju takođe imam u lepom sećanju je Otvoreno prvenstvo u planinskom trčanju na Fruškoj gori, kada žar za trčanjem i utrkivanjem prenesemo u svoje prirodno okruženje takoreći izvan grada, tada takmičenje dobija neku iskonsku strast, bar za mene i ma koliko je taj uspon i dugačak i ma koliko ostanem bez daha, uvek se okrećem da vidim da nisam kojim slučajem poslednji…. a naravno svaka nizbrdica je gozba.
Nezaobilazne tetka Radine krofne, samo upotpunjuju želju za ciljem i onom nezaobilaznom gorkom tečnošću.
I na kraju Reciklažni maraton,… šta reći osim kao poslednji trzaj stare godine koja želi da nam uzme i to malo preostale snage koju čuvamo. i neka uzme, jer trčeći u šorcu i majci po snegu dok te vetar šiba i ne da da gledaš kud ideš…samo je jedan od razloga što volim ovaj sport i ludost koja uz njega ide ponekad, neka prijateljstva traju za ceo život .. nadam se da ćemo se još dugo i mi družiti i okupljati.
Živeli drugari :*
Aleksandar Pavlović