13. Dunavske čarolije – izveštaj

…i tako uskočismo u Fruljin enviromental frendly golfić i krenusmo….paaa, prvo od točke A preko točke B, C i D, ali krenusmo putem Čortanovaca….

Nažalost, uslijed tog „točkarenja“ propustismo početke nekih vrlo zanimljivih čarolija, poput meni baš baš zanimljive, Jocine muke (he he, uvijek loša s imenima, naime radi se o akciji Preživeti Jocu….da citiram „…Ultimativni plivačko – pešački doživljaj u kojem će vas ekstremno orijentisani Joca povesti u uzbudljivu dunavsku avanturu. Prvo se prelazi čamcem na drugu obalu reke, odakle počinje tura sa krajnjim ciljem kod planinarskog doma Kozarica. Pešačenje, preplivavanje kanala i poneki dobar savet kako preživeti u prirodi, glavni su aduti ovog nesvakidašnjeg događaja…“)

No nema veze, stigosmo na cilj i mi!

Velim i mi, jer su nas tamo već čekali drugari iz Bg-a i  NS-a (poznati kamperi Brkić-Dačević ) i možda još poneko…ili možda ne….(jako sunce, izvin’te ako sam nekoga izodnekuda izostavila!)
Elem, u svakom slučaju za subotnji dan bilo je raznoraznih avanturističkih đakonija, ali eto, mi dođosmo zbog dvije – trčanja kroz šumu 10km i odbojke. Ja ne, ja dođoh zbog fotkanja obale Dunava, ali pssssst, ja rekoh da je to zbog fotkanja učesnika 😀 (ovo je naša mala tajna!)

Inače ove čarolije se odigravaju već 13.-i put (a ja prvi put čujem za iste, heh, klasika, 13 je definitivno moj lucky broj!) i traju tri dana – petak, subotu i nedelju.

PETAK, 24. Avgust 2012.

20:00h III Festival planinarskog i avanturističkog filma Čortafest 2012.

SUBOTA 25. Avgust 2012.

NEDELjA, 26. Avgust 2012.

10:00h Orijentacioni kros

Dakle, što bi se reklo za svakog po nešto i naravno brda dobre volje, smijeha i zabave.

Trka je počela, što i nije tako često, na vrijeme. Učestvovalo je, imajte na umu da koristim odokativnu metodu, prčkajući kroz sjećanje na minuli vikend, do tridesetak ljudi, poređanih u kategorije juniorke (5km), juniori (6km), seniorke (8km) i seniori (10km). Koliko čujem, staza je bila skroz ok, sem sunce koje je pržilo mozak (na to baš i ne može utjecati organizator sem da ne zakazuje trku točno u podne!) u trenutku kad nakon šume (u kojoj je poneko, da ne kažem ama baš svi makar jedanput, skretao krivo kod Albukerkija) izađete na njivu i trčite…trčite…trčite…..(ne znam zašto ali pada mi napamet onaj citat „run…run for your life….“).

Mada kužim da nije bilo loše jer već čuh ideje da se ide sljedeće godine opet. A neki su, neću reći Radovan Brkić, čak i gledali tete po šumi/polju  (naginjem ka tome da mislim da se možda ta teta zove Fatamorgana jer se prikazala samo Raši a kao što rekoh, sunašce je baš pržilo!)
Također neću reći (ne volem se ja hvaliti :p) da je moj Djura (vama znani kao Shone) stigao prvi, rezultat  45.20 😀 (nisam prisuškivala dok su komentirali lokalci kako je to super rezultat za tu stazu a uši su mi veselo lepršale a la Dambo stajl iz čiste slučajnosti!)
I tako….dok  su neki trčali, neki su sišli do rijeke i fotkali (tko nije oduševljeno lajkao moje fotke na fb-u čuće me još!!!!! sad bih stavila još i onog smajlija sa stisnutom šakom alil avaj, ne zna baba to…..), bili ujedeni od strane neidentificirane bube i gledali kako im otiče stopalo…..

Nakon trke uslijedilo je brčkanje u Dunavu (jeeeeej!) i gušterisanje na plaži….malo odbojke….gutanja pijeska usljed posmatranja/zavijanja/fotkanja iste….

U svakom slučaju, odbojka nije bila zvanično odigravanje, iako je bilo planirano, ne znam zašto i da li je poslije i ozvaničena ali svakako je bilo zabavno druženje, što kužim i jeste poenta ovakvog okupljanja.
Nakon tih uživancija, Frulja je za neke (čitaj Shoneta, Nemanju i mene) svirao pokret a neki su ostali ….pričalo se o nekoj sulji za koji se prijaviš ili ne prijaviš ali svakako ga dobiješ ako tražiš
I tako je i za taj dan polako počelo ponestajati čarolije…..
U nedeljnim avanturističkim đakonijama uživali su drugari bez mene jerbo uslijed obaveza yours truly nije otišla…..

Dakle da rezimiram….jedan doista lijep dan, u odličnom društvu, u prirodi…treba  li čovjekici išta više od toga?!

….(he! Nije ovo kraj moliću, čitaj dalje….) I na samom kraju avanture, zaustavismo se da se osvježimo svježe ubranim šljivama (pa mislim Frulja stvarno, zar nisi mogao ubrati neke ohlađene?!?! 😉 ) , dok smo tako uživali, pogled nam pade na jedno drvo, kužim specifično za ovaj naš Čortanovački kraj, drvo na kojem rastu cipele!

Dakle definitivno mogu reći da je dan počeo, bio i završio se vrlo ‘čarolično’…..:)

Dunavske carolije