Nauka iza “Pose” tehnike trčanja

U proteklom periodu imao sam dosta prilike da čujem o novoj tehnici trčanja koja dobija sve više naklonosti među trkačima i triatloncima, tehnika se naziva “Pose method”, bukvalno  prevedeno na naš jezik, “Poza tehnika” trčanja.  Malo sam istraživao  o ovoj tehnici tako da više o detaljima  možete pročitati u nastavku teksta.

Ovu tehniku osmislio je ruski naučnik dr Nicholas Romanov.  Romanov je imao za cilj da osmisli univerzalnu tehniku  trčanja bez obzira na distance koje sportista trči, znači glavna ideja je da osoba uvek trči u istoj pozi, zbog čega je i ova tehnika dobila naziv, “Pose method”.  Ova tehnika je osmišljena sa ciljem da  smanji opterećenje na zglobovima, pogotovo kolenu  prilikom trčanja i zahteva veću mišićnu snagu i izdržljivost.  Romanov je prvi put predstavio ovu tehniku u triatlonu,  tako da je imao prilike da podučava triatlonce iz Velike Britanije a jednom prilikom je izjavio da Etiopljanin Haile Gebreselassie i bivši Američki sprinter  Michael Johnson, predstavljaju primere trkača sa prirodno razvijenom “Pose” tehnikom.

Ono što ovu tehniku razdvaja od standardne tehnike ( trkač se oslanja na petu pri kontaktu sa tlom) jeste da pri trčanju trkač se oslanja na predji deo stopala pri kontaktu sa podlogom  dok  zglobovi “fleksori” i stopala su savijeni pri kontaktu sa zemljom, time trkač koristi mišiće natkolenice i lista da povuče stopalo sa zemlje dok  gornji deo tela treba da bude blago nagnut napred pod uglom od 7 stepeni, time gravitacija vuče telo napred. Rezultat je  povećanje frekvencija koraka a oslanjajući se napred  smanjuje se napor i kočenje u pokretu tela, ideja je da se sila zemljine teže maksimalno iskoristi kao pokretačka energija.

Iako se  “Pose” tehnika na prvi pogled čini lakom,  uvežbavanje je teško i zahteva nadgledanje stručnjaka.  Trčanje ovom metodom je fizički zahtevnije tako da su potrebne posebne vežbe  snage za određenu grupu  mišića (mišić natkolenice, lista, trbušnjaci, leđni mišići)  samim tim smanjuje se i mogućnost povrede.

Iako ova tehnika smanjuje mogućnost povrede, studije koje su rađene 2002. godine su pokazale suprotno.  Istraživanja su pokazala da koristeći ovu tehniku pri trčanju, zbog prevelikog opterećenja povećava se mogućnost povrede Ahilove tetive i nožnog članka. Takođe, 2005 Journal of Sport Science je  sproveo je jedan zanimljiv eksperiment među triatloncima u Velikoj Britaniji.  Napravljena grupa koju su  činili osam triatlonaca.  Oni su  12 nedelja osim svog standardnog trening režima uvrstili  i  uvežbavanje tehnike “Pose runnig”, sa ličnim trenerom. Pre početka testiranja i  posle 12 nedelja je pri trčanju  sprovdeno merenje mehanike koraka  i ekonomije trčanja(potrošnja kiseonika pri datoj brzini)

Nakon testiranja došlo je do povećanja u brzini sa 4:40 po km na 4:00 po km na datoj distanci  i došlo je do promene u posmatranim parametrima. U prvoj tabeli jasno se vidi da je nakon usvajanja “Pose” tehnike došlo do smanjenja dužine koraka a u drugoj tabeli vidi se da je došlo do smanjenja vertikalne oscilacije pokreta noge, rezultat ovoga je povećanje frekvencije koraka. Ono što je ovde zanimljivo jeste treća tabela koja prikazuje ekonomiju trčanja tj. potrošnje kiseonika pri datoj brzini. Jasno se vidi da je potrošnja kiseonika povećana što ide suprotno od tvrdnje da trčanjem “Pose” tehnikom se smanjuje  napor pri trčanju. Ekonomija trčanja je bitna  jer predstavlja pokazatelj koliko sportista efikasno koristi  kiseonik pri trčanju.  Pripadnici ove tehnike objašnjavaju rezultat za ekonomiju trčanja  da  triatlonci nisu do kraja uspeli da efikasno savladaju tehniku, što opet ne ide u prilog “Pose” metodi, jer ako jedan profesionalni triatlonac ne može da usavrši tehniku za 12 nedelja sa ličnim trenerom, kako će onda jedan običan rekreativac usavršiti koji ima pristup da nauči tehniku gledajući DVD, čitajući knjige i sadržaj na Internetu  ili  posećivajući vikend seminare; tako da ovi rezultati  mogu imati velikog uticaja na komercijalizaciju ove tehnike.

Da li je ova tehnika bolja od standardne? Mislim da odgovor na ovo pitanje će trebati još sačekati, pošto još istraživanja treba da se sprovedu kako bi se sagledali celokupni efekti na ljudsko telo. Mislim da bi se  trebali sprovesti studije kako telo običnog rekreativca reaguje na ovu tehniku, pošto naglašavam da su studije koje su rađene uključivale samo profesionalne sportiste. Također, kod svake osobe fizionomija tela je drugačija tako da jednoj osobi ova tehnika može da poboljša trkačke performanse dok bi možda drugoj osobi mogla da pogorša. Ono što ostaje jeste da se proba pa da vidite kako Vaše telo reaguje. Ono što preporučujem jesu vežbe za mišiće koje se izvode za usavršavanje “Pose” tehnike jer bez obzira da li trčali ovom tehnikom ili ne, mislim da će svakom dobro doći.

Vežbe

kako to uživo izgleda