Ženska trka

Najlepša trka u Srbiji….tako bar kažu za Žensku trku koja se već 11 godina održava u Beogradu na Adi Ciganliji. Meni je ove godine prvi put da sam bila učesnica pomenute trke, odnosno cele atletske trke uopšte (ne računajući štafete na polumaratonima). Samim tim je subota, 25. septembar 2010. godine, bila jedinstven dan za mene. 7700 metara, dužina za izazov preći je za što kraće vreme.

Dolazak na start oko 11h, od najavljenih 3500 učesnica ni traga ni glasa, šac metodom bi se reklo da je bilo oko 200 do 300 učesnica u zoni starta, mada publika nije izostala. Jedna interesantna činjenica je i to da su na ovoj trci bile i dame u invalidskim kolicima, što je za svako divljenje.

Pored brižnih momaka koji su došli da bodre svoje devojke (a i osmotre ostale učesnice 😉 ), tu je bilo braće, drugara, roditelja, svi raspoloženi za navijanje. Otišla sam po takmičarsku majicu, S veličina, koja mi je zaista bila taman. Odmah jedan veliki plus za organizaciju! Prateći program pre starta je bio fantastičan, latino ritmovi, brake dance, hip-hop, sve sa izvođačima i plesnim grupama koje su animirale prisutnu raju. Umesto klasičnog zagrevanja, ja sam se izigrala uz dobru muziku, skoro 45 minuta neprekidnog skakutanja kao u diskoteci, koje ja nazivam igranjem, heheeh, i pred sam start već sam bila umorna 🙂 .

Trka je počela, gužva, malo gurkanja, prvih 300m se skoro nije ni moglo trčati, ali posle se staza razredila i počelo je lagano trčkaranje. Sticajem okolnosti, po dolasku na Adu, upoznala sam devojku Sonju sa kojom sam u korak startovala trku, i sa kojom sam sve do samog finisha delila ovo iskustvo. Prvi put sam trčala krug oko Savskog jezera. Vetar je duvao malo u leđa, malo u grudi, počela je i kišica da sipi, ali kompletan doživljaj je samim tim bio interesantniji. Dok sam ja bila na drugoj obali, kod cilja su već najavljivali utrčavanje pobednice Olivere Jevtić (Mladost Užice) 24:59,7. Bilo je par laganih uspona, šetača koji su blokirali stazu, kučića lutalica, ljubitelja jet-ski, znatiželjnih lica….Istrčah i brže od planiranog tempa (za 42min, prosečan tempo 5:27 min/km), dobih paket za osveženje, ružu, diplomu, tu je palo i par fotografija, osmeh na licu, izmorenost u telu ali osecaj – pobednički!

Usledilo je proglašenje pobednice, izvlačenje srećnih dobitnica za poklone sponzora (ja nisam bila jedna od njih), muzički program i kraj.

Lepo sam đuskala, trčala još lepše, zabavila se sa društvom, ponela prelepe utiske i nova poznanstva, pre svega zadovoljna sobom, te subote, 25. septembra 2010. godine na Adi Ciganliji!

  • THE RASH

    Cestitke!!! 5:27 po kilometru na tu duzinu je super tempo, to ti je verovatno i Bosko rekao!!!
    pozzz

  • Katarina

    Pozdrav svima! Ruzice nam bas i nisu bile potrebne,al ajd.. nisam znala sta cu sa njima, dok sam cekala voz za NS sve latice otpadose od onog vetra… 🙁 Moj tempo je bio katastrofa.. skoro ne padoh posle trke.. ali sam zavrsila sa 5.08 po km. Inace ne trcim duze od 10km, nisam jos spremna da trcim vece duzine.. A uskoro vam se opet pridruzujem na zajednickim treninzima!
    Pozzz