20. Novosadski polumaraton 2013 – izveštaj

Postoji jedna mala država na Balkanu u kojoj baš ne cvetaju ruže, ali je zato rekreativno trčanje,
neosporno, u fenomenalnom razvojnom procesu. Proteklog vikenda u Novom Sadu organizovan je
polumaraton, iako ne Noćni, iako je temperatura bila jedva koji stepen u plusu i na sve to još i vetar
duvao, sve to nije sprečilo, bezmalo , 500 trkača, da oprobaju svoje nove patike na novosadskom
asfaltu.

Fruška gora na startu

Odluka je donešena dan pred trku, učestvovaću, ali malo drugačije nego do sada. Znao sam da
će biti jako hladno i nisam se dao iznenaditi, pojačano sam se obukao i nešto pre 10h sam bilo na
dogovorenom mestu gde su se polako skupljali drugari iz kluba. Pitao sam se sa kim ću danas preći
stazu, ipak mi je prvi put i u tom momentu sam ugledao mog prijatelja Srbijanca, upoznali smo se pre
8 godina u Sofiji na železičkoj stanici, u punoj opremi, znao sam da ga mogu pratiti!!!

Na startu je bilo toplo

Nekoliko minuta pre starta, kada se sva ta pozitivna energija sabila u startnu zonu, mislio sam da će
doći do eksplozije. Ekipa, ne u punom sastavu, ali jaka: Marija, Jelena Uzelac, Damir, Deki, Velibor,
Ivan, Boki,Laci, Nataša, Jelena H., Sipče, RaIII, Laza. Jeleni Uzelac je prvi polumaraton, a i Bokiju,
njemu se nekoliko dan pred trku javio duh Indijanca i rekao mu: ’’Slušaj Bratić, ako u Novom Sadu ne
istrčiš polumaraton, cupkaćeš u mestu još godinu dana…’’

Godišnjica rušenja zemlje

Trka je startovala!!! Gužva me je malo pomutila, kasno sam startovao i odmah pogrešio stazu, staza
je izmenjena, uvek se trčalo desno u ulicu Modene, ali ovoga puta ne, trka je išla Zmaj Jovinom
pravo, a Srbijanac i ja desno, srećom, prečicom, stižemo ekipu kod Dunavskog parka i priključujemo
se reci emocija kao da se ništa nije desilo. Pozitivna energija na sve strane, pozdravi, fotkanje u
trku, smeh…Menjamo tempo, čas 5minuta po kilometru, čas 4…opet izmena staze, gubim drugara
i prvi put stajem. Iskoristiću priliku da napravim nekoliko fotki dok se drugar ne pojavi. Pored mene
protrčavaju mnoga poznata i draga lica, svi sretni i nasmejani, od silne pozitive ni ne osećaju koliko je
hladno. A, onda Dragan Legija prolete samo u šorcu, ima nas svakakvih…

Samuraj

Nailazi mi ortak sa starta i nastavljamo dalje ka Novim domovima, uhvatili smo dobar ritam i do 10og
kilometra uživamo. Sreli smo Bokija, super je krenuo, možda malo brže, usporavamo ga…siguran
sam da će uspeti. Jelena takodje lepo trči, lagano, pametno. Deki, Velibor,Laci i Damir gaze kao ludi,
spremni su , vidi se!!! Marija nam je sumljiva!?! Ivan trči ka novom ličnom rekordu.

Baci petaka

Na 10tom kilometru odlučujemo da stanemo, jako nam je hladno, nema veze, uživamo. Na dobro
poznatom mestu, startu 2.Noćnog maratona, kod čuvene lakat krivine smo se pozicionirali. Pomalo
mi je bilo žao, ali ipak sam uživao u radosti svih tih ljudi koji su protrčavali pored nas. Ostalo mi je
još malo mesta u aparatu pa sam se više koncentrisao na davanje podrške trkačima, dok je Sipče
neumorno škljocao…

Žuti kraljevi :)

Nekome je bio 18ti kilometar, neko 14ti, onima sporijima 10ti, ali svi su bili sretni. Brži trkači su
stidljivo odgovarali na našu podršku, mahanjem ruke, migom, ali su zato oni brojniji, pravi ljubitelji
rekreativnog trčanja na svaki aplauz uzvraćali duplo.

Najšareniji definitivno!

Osvrt na ekipu. Svi su prošli 14ti kilometar, sledeći prolaz im je 18km i posednjih, najvažnijih 3
kilometra do cilja. Deki prolazi prvi, za ispod 1h 25min, 40ak sekundi iza je Velibor. General Damir
gazi lični, sigurno ispod 90 minuta, kako on kaže. Laci trči sjajno, ne znam, možda i on ide na lični.

Atmosfera

Trkači su stalno protrčavali pored nas, 500 učesnika nije malo, kako li će tek biti na Noćnom kada
nas bude više od 700?!:DDD Stiže i Ivan, ima lični rekord ako izdrži do kraja, poslednjih 3kilometra
znaju da pokvare sve predhodno uradjeno, ako se ne trči pametno!!! Veliki borac Marija, pre nekoliko
meseci istrčala svoj prvi polumaraton, a sada trči poput najiskusnijih, mudro. Teško joj je, možda smo
trebali poći za njom, nadam se da će izdržati do kraja. Jelenu smo videli na ulasku u poslednji krug,
trči sa neki m iskusnim matorcem, lagano, ona završava sigurica, znam je. A, gde je moj bratić? Sipče
se plaši da je možda odustao, ali posle moje detaljne analize staze i Bokija , uspevam da ga umirim.
Nakon nekoliko sati isčekivanja, kao gorila u magli, pojavi se Boki!!! Iako iscrpljen, sa 30 centima
metalnom šipkom u nozi i prvi put na ovim dužina, izgledao je OK, a da li će izdržati do kraja, Sipče i
ja smo znali, HOĆE!!! Makar ga mi bičovali. Krenuli smo sa njim ka cilju, žalio se na grč, ne sećam se
koja noga, gde, šta, osećao sam se kao da ja treba da istrčim do cilja, baš sam bio uzbudjen.

Ekipa

Boki nas je pozitvno iznenadio kada je u poslednji kilometar ušao sa vidnim ubrzanjem, e sad sam
počeo da ga ložim da je Ivanov rezultat sa Palića, 2h 13minuta, smešan naspram ovoga. Ulazimo u
Dunavsku ulicu, ostavljamo Bokija samog da uživa, prolazi kroz cilj, rezultat odličan, oko 2h 12minuta.

KRAJ

Na cilju su se pored nabrojanih pojavili Tanja Banjac, Lidija i Žabac da pojačaju ekipu. Ostaje žal
što organizator ove godine nije obezbedio pasulj da se još malo dodatno družimo, ali nema veze,
nadoknadićemo to svim gostima Novog Sada na 4.Noćnom maratonu!!!

Pobednici trke, postignuti rezultati i slične stvari nisu poenta ove priče, siguran sam da sve pomenuto
možete pronaći na nekom od sajtova koji prate trčanje, veliki pozdrav do sledeće trke!!!

Chong Lee

  • Bojana

    Daj da bude i taj 4. Noćni, da ljudi ponove i obnove svoje rekorde, i nanižu još koji maraton i polumaraton, ovo je bilo samo zagrevanje 😉

  • bojan duvnjak

    : DDDDD

  • Lepo i verno opisan event. Autoru teksta čestitam i zahvaljujem na veoma uspešnom fotografskom, posmatračkom i navijačkom polumaratonu. Alal ti vera. Ali Dragan Legija obeležio čitav događaj definitivno! : D