Na trku u Zagreb sam krenuo sa svojim drugom i komšijom Milanom iz Kragujevca koji je trčao maraton, a ja polumaraton.
Ukupno smo ostali tri noći i grad nam se jako dopao. Pored toga smo obišli predivna Plitvička jezera i planinu Medvednicu.
Sama trka je bila veoma masovna (ukupno oko 5500 prijavljenih na tri trke), a posebno jer je u maratonu bilo održano državno prvenstvo sa izuzetno jakom konkurencijom takmičara.
Jutro je već obećavalo lepo vreme za trčanje sa temperaturom od desetak stepeni i skoro bez sunca, a i dobro je što je start trke bilo raniji (u 9h). Već sam bio jako motivisan pošto dosta dugo nisam imao neke, za mene bolje rezultate na trkama, a forma mi je izuzetno napredovala poslednjih meseci, naročito jer sam početkom godine imao ubedljivo rekordno veliku kilažu i lošu fizičku spremnost, kao nikada u životu.
S obzirom da je broj trkača bio ogroman, velika gužva na startu me je dosta omela da se probijem ispred i u tom provlačenju kroz masu trkača sam izgubio dosta vremena. Kako sam nekako uspeo nakon prvih 200-300 metara da dođem do prostora, kreće konstantna uzbrdica u prva četiri kilometra. Pošto sam shvatio da mi je krenulo prilično dobro i pored toga što uzbrdice nisu moj fah, dobio sam dodatnu energiju i želju da „izdominiram“. 😃 Naredna četiri kilometra su bila nizbrdo i to je bila prilika da se relativno odmorim, čak sam se pred kraj nizbrdice osetio i malo uspavano i kao da je trebalo da u tom trenutku malo razbudim telo da bi ono nastavilo u finom tempu.
Prva okrepa je bila na uzbrdici, pa je zbog zadihanosti nisam ni iskoristio, ali nažalost nespretno ne uspevam da ugrabim ni okrepu na sedmom kilometru jer sam u krivini bio sa pogrešne strane! No, nastavljam dalje bulevarom koji vodi u pravcu Maksimira i tu mi je sasvim dobro išlo. Držao sam dobar tempo u konstantnom pravcu bez preteranog umora koji mi je garantovao neko konačno vreme oko 1:23. Ali nažalost vode nigde nema i negde na polovini trke sam osetio da polako gubim energiju. Pošto sam shvatio da okrepe neće biti uskoro, rizikujem i uzimam gel „na suvo“, ali mi je na svu sreću prijao i dao mi je malo snage koja mi je nedostajala. Konačno tek nakon 14 kilometra uzimam dugo iščekivanu prvu čašu vode i još pola čaše nekog soka i to je definitivno bio rekord da sam na nekoj trci toliko dugo (silom prilika) bio bez tečnosti (srećom pa su vremenski uslovi bili pogodni, te nije bilo dehidratacije). Tu sam već postao zadihaniji i umorniji, ali sam čak i nešto malo ubrzao tempo. U poslednjoj trećini trke se prolazi kroz uže gradske ulice između kojih su visoke zgrade, pa je bilo i malo vetrovito. Držao sam se i dalje dobro, ali negde u 18. kilometru malo osećam čak blagu vrtoglavicu od zadihanosti i nedostatka energije i bojazan da li ću uspeti da izguram do kraja bez stajanja, iako su noge bile u dobrom stanju i htele su da guraju dalje. Nekako uspevam da se koncentrišem i na okretu u pravcu cilja čak pretičem nekoliko trkača koji su sve vreme bili blizu mene. Koncentrisan sam da samo izguram do kraja u istom tempu, ali pred sam kraj je čak blaga nizbrdica i tu uspevam da preteknem još par trkača iako mi je subjektivni osećaj da se jedva držim na nogama i da mi tempo pada. Međutim, sat kaže da mi je tempo u poslednja dva i po kilometra bio ispod 3:40 min/km što je neočekivano odlično! Pred sam kraj i ulazak do Trga bana Jelačića bi po mom satu već trebalo da je vrlo uskoro cilj, ali na tabli piše da ima još 500 metara (GPS satovi po običaju nisu dovoljno precizni). Pomislio sam da sam gotov i da nema šanse da izdržim, ali nekim čudom vidim da sam čak i tu pojačao tempo i verovatno pod naletom adrenalina i želje da posle dve i po godine postignem neko dobro vreme na trci, ulazim presrećan u cilj sa konačnim neto vremenom 1:21:23 i 11. mestom u muškoj konkurenciji. To je otprilike i bila negde moja želja, ali nisam baš verovao da je lako ostvariva. 😊
Staza, tj. trasa trke je izuzetno lepa, a takođe i brza, bez obzira što nije idealno ravna, i to je možda najveći utisak. Startni paket je isto dobar: jednostavno dizajnirana, a lepa majica, kvalitetno odrađena medalja sa zanimljivim motivima grada, bon za piće i hranu nakon trke i još par okrepnih sitnica. Sama organizacija trke nije loša, ali se može unaprediti: pre svega u smislu boljih i češćih okrepa, a takođe nije bilo proglašenja u starosnim kategorijama, iako je o tome pisalo na sajtu. Imam utisak da su više bili fokusirani na samu maratonsku trku kao glavni događaj.
Sve u svemu, moji utisci su izuzetno dobri i došao bih ponovo na ovu trku. 😊
Srdačan pozdrav,
Andrija Đorđević