Još prošle godine sam zajedno sa svojim kolegama krenuo u obilazak evropskih maratona. Destinacija nam je tada bila Venecija, tačnije Lido Di Jezolo. Lepo smo istrčali taj lepi večernji majski polumaraton i dobro iskoristili priliku za turistički obilazak.
Ove godine smo rešili da to bude Bratislava, Slovačka, iako nismo pojma imali kako uopšte ta trka izgleda i funcioniše. Krenuli smo na put 28.03.2015. u ranim jutarnjim satima po jako kišovitom vremenu iz Kragujevca, a svratili usput po druga iz Čačka. Kolega Neša koji je trebalo da bude naša Nataša 
i zabeleži fotografije sa starta, cilja i same trke, na žalost iz opravdanih razloga nije mogao da krene.
i zabeleži fotografije sa starta, cilja i same trke, na žalost iz opravdanih razloga nije mogao da krene.
Iskoristili smo priliku da obiđemo na po par sati Budimpeštu u odlasku i Beč u povratku.
U Bratislavu smo stigli u popodnevnim, i to prijatnim i sunčanim satima, dok smo imali utisak da nas navigacija vodi po celom gradu u krug. Na kraju, u neposrednoj blizini nemačke ambasade i čuvene tvrđave koja podseća na prevrnuti sto, zvane Bratislavsky Hrad, ipak pronalazimo kuću koju smo bukirali i iznenađeni smo koliko je smeštaj dobar i sve prostrano, a pritom povoljno. Malo smo odmorili, raspakovali se i krenuli da podignemo startne pakete. Usput naravno koristimo priliku da prošetamo i obiđemo grad, koliko nam to vreme dozvoljava i svratimo na piće.
Shone mi reče da je priošlogodišnji utisak bio da je grad prljav, ali ono što sam ja imao prilike da vidim jeste izuzetno čisto i uređeno, i sam vazduh je dosta čist. Verovatno se stvari menjaju na bolje, te se vidi da se Bratislava polako razvija i gradi, pa nije ni čudo što je po dohotku po glavi stanovnika skoro u samom vrhu u Evropi i što je nezaposlenost svega oko 3%. Grad, čiji obodi inače dodiruju granice Mađarske i Austrije, nije veliki. Sve je široko i prostrano, jako kulturno, a stanovništvo ljubazno i uglavnom govori engleski jezik.
Narednog dana bili smo spremni za trku. Temperatura ujutru svega oko 4 stepena, uz povremenu kišu i vetar. Uspeli smo da stignemo kolima i parkiramo se u podrum velikog tržnog centra “Eurovea”, odakle je i startovala i završavala se trka. Nikome se nije izlazilo van, ali vreme startu se približavalo. Nakon što sam skoro u poslednji momenat ostavio stvari, ušao sam u svoju startnu zonu, već prebukiranu trkačima. Velika gužva, i nekoliko hiljada ljudi željnih da istrče svojih 21, 42 kilometra ili štafetnu deonicu. Kreće start, i ja polazim probijajući se kroz gužvu da, s obzirom na trenutnu spremnost, relativno lagano odradim planiranih 1:35. Kiša polako prestaje, navikavamo se na vremenske prilike i velika grupa trkača se kreće kroz ulice u okolini centra grada. S obzirom da se trči dugačkim bulevarom i pravi se okret, ovo me je dosta podsetllo na Novi Sad, mada i ceo grad dosta liči – sa tvrđave na uzvišenju se pruža sjajan pogled na Dunav i mostove, ceo grad, Austriju, pa i Mađarsku u daljini. Prvi deo trke je bio malo monoton i moj tempo se držao negde na oko 4:15 po kilometru. Okerpne stanice su bile dobro opskrbljene, a temperatura se tokom trke popela na nešto iznad 10 stepeni, sasvim prijatnih za trčanje. U drugom delu se već malo probijamo kroz zanimljive delove, a potom sledi blaga uzbrdica i prolazak kroz popločane uličice starog grada što je bio pravi užitak! To mi je dalo volju da pojačam tempo, iako nisam bio siguran da li ću do kraja izgurati bez problema.
U poslednjih 5-6 kilometara je usledilo i trčanje pešačkim delovima najužeg centra grada i pogled na lepe građevine, a potom okret i trk kejom pored Dunava skoro do samog cilja. Išlo je skroz dobro do samog kraja i pojedini kilometri u drugoj polovini trke su mi bez problema bili ispod 4 minuta po kilometru. Pred kraj, ipak malo negativno iznenađenje – 19. kilometar je obeležen na nekih 19 km i 400 metara po mom GPS meraču, a i svi prethodni kilometri su već bili u manjoj meri pogrešno obeleženi (neki preko, neki ispod), ali ne više od 100 metara! Šteta je, ako je već staza duža, da se to ustanovi tek na samom kraju da je staza duža, zbog ljudi koji su ciljali rezultat. U poslednjem kilometru upadam u gužvu grupe koja trči za maratonskim pacemakerom na 3:00 i koju čeka još jedan težak krug. Sam cilj izgleda odlično. Trčanje po tepihu, mnogo publike na obe strane i prolazak ispod ciljnog mostića. Istrčano vreme – ne tako bitno i ne naročito dobro (1:28 i nešto), ali iznad očekivanja i moje izuzetno zadovoljstvo da nije bilo nikakvih problema i da sam se osećao odlično posle trke. Bio je to za mene jedan opušteni, turistički polumaraton, bez mnogo cimanja. Nakon izvesnog vremena se svi nalazimo i saznajem da je kolega ostvario lični rekord (na svom trećem polumaratonu), spustivši rezultat za čak oko 15 minuta! Istrčao je za 1:41:47. Veliko bravo za Gileta!!! 
Sa njim stiže do mene i naš Čačanin Saja. A takođe i Saša ostvaruje svoje najbolje vreme! Završava polumaraton za oko 2:10 i nije imao nikakvih problema i tegoba nakon trke, sjajno!
Sa njim stiže do mene i naš Čačanin Saja. A takođe i Saša ostvaruje svoje najbolje vreme! Završava polumaraton za oko 2:10 i nije imao nikakvih problema i tegoba nakon trke, sjajno!
Sledi velika medalja, velika žuta plastična kesa – ogrtač i velika okrepa u vidu čaja, raznih pića, voća, keksa, itd, a kasnije i veliko ždranje kod kuće, istezanje, relaksacija i nastavak obilazaka i provoda.
Rezultati naše “Idealne ekipe” 
(neto vremena):
(neto vremena):br. 3277 Andrija Đorđević (ARK Fruška Gora) 1:28:37
br. 3278 Dragiša Stojanović 1:41:47
br. 3273 Aleksandar Kostić 1:54:56
br. 4725 Saša Miladinović 2:10:15
Još jedan takmičar iz Srbije je učestvovao u polumaratonu, ali ga na žalost ne poznajemo, dok u maratonu nije bilo naših predstavnika:
br. 3678 Veljko Torbica 1:34:24
Na kraju smo svi izuzetno zadovoljni i trčanjem i turističkim obilaskom, trodnevnim punjenjem baterija, gde smo mnoge stvari obišli po prvi put. Nećemo stati i odlučićemo vrlo brzo koja je sledeća destinacija još u prolećnom delu sezone. Pridružite nam se!
Aleksandar Pavlović