Vreme je postalo naš prijatelj. Sunce je počelo da sija i temperatura je dovoljno visoka da se može trčati u kratkoj odeći. Ipak, 3.4.2010. ujutru, na dan trke, vreme nije obećavalo lud provod… Bilo je prilično hladno, teren u Rušnju je bio mokar i blatan, a ni vetar nije dao da stvari budu jednostavne. Saznanje da je teren prepun kupina dodatno utiče na naše samopouzdanje.
Do starta se sve preokrenulo. Sunce je sinulo, pa je postalo čak i vruće, a u šumi nam vetar nije mogao ništa. Hm, šuma… Žalostan naziv za ono što je ostalo od drveća u Šumadiji. Čak i ako je dobila ime drveću, Šumadija je morala dobiti to ime jako davno, jer se na njenim brdima mogu videti još samo flekice šuma između dosadnih njiva i po obroncima ogromnih blagih brda.
Na trci je učestvovalo troje članova našeg kluba: Zoran Marković, Bojana Kačar i Boško Stupar. Svi smo trčali za OAK Novi Sad. Svako u svojoj kategoriji, vodio je sopstvenu bitku. Ovo su bile duge staze i mene je u konkurenciji 21E čekalo 9,2km vazdušne linije i 440m razlike nadmorske visine. Nije malo čak ni da sam trčao idealnom putanjom.
Cilj ove trke je bio naučiti čitati kartu. Što namerno, što zbog moje loše organizacije, krećem na start bez kompasa s namerom da samo čitam kartu i prepoznajem objekte oko sebe. Dakle, trebalo je gledati oko sebe i izbegavati praćenje drugih takmičara koliko je to moguće. Startovao sam drugi u mojoj konkurenciji i bilo je neminovno da će me bar neko stići. Neka to bude što kasnije.
Dobro sam startovao i prve dve kontrole bivaju brzo overene. Treća je već bila podaleko i tu pravim grešku što sam pratio jednog takmičara iz konkurencije veterana i bezveze prešao na levu stranu potoka, umesto da sam koristio put… Zbog toga sam više puta gubio dragoceno vreme prelazeći sa jedne strane na drugu što nimalo nije bilo jednostavno jer su obale potoka strme, a obrasle kupinama. Posle tog cimanja opet sam krenuo dobro, da bi me posle četvrte kontrole stigao Ivan Ćuk. On je startovao 4min posle mene i već sam imao sliku koliko sam vremena izgubio između druge i treće. Sreli smo se na ubedljivo najdužoj deonici. Imali smo različite varijante za stizanje do pete i tamo se opet srećemo.
Posle toga smo manje više zajedno trčali do 14. kontrole gde meni koncentracija potpuno pada i više nisam mogao da pratim kartu. Mnogo sam gledao u nju kao tele u šarena vrata, a Ivan mi je u međuvremenu otišao. Posle te kontrole sam se totalno dezorjentisao i pošao oko pogrešnog grebena. Ubrzo shvatam grešku i popravljam da bih na 15. kontroli sreo Vladu Matuskog, koji je startovao oko 15min posle mene…
Naredne dve kontrole sam pratio Vladu jer sam bio preumoran da razmišljam, a i u tom praćenju sam imao problema. Poslednje dve kontrole pronalazim sam i bukvalno se rušim na cilju. Malo sam se puta ovako umorio na orjentaciji.
Mnoooogo kupina, teren skoro ni malo trčljiv, a staza tako nameštena da se stalno penješ i spuštaš. Dušu da ispustiš! Putevi blatnjavi, potoci se taman smirili posle kiše. Bio sam do kolena u blatu. Nebrojeno puta sam pao, i dok sam se penjao uzbrdo bukvalno sam šlajfovao i hvatao se za korenje da se bilo kako izvučem gore. Trnja sam ja mislim imao i u dupetu, ali to su ipak sve čari orjentacije. Sve je to pomalo sado-mazo!
Konačan utisak: ja prezadovoljan solidnim sedmim mestom u konkurenciji elite u kojoj, po mom skromnom mišljenju, još nemam šta da tražim. Ipak, tako je odlučio moj O-selektor Frulja i ja poštujem odluku! 🙂
Bojana Kačar je u konkurenciji Sport za sve – Open osvojila prvo mesto pobedivši sve momke i devojke koji su u Rušnju trčali! Sve čestitke Bojani!
Zoran Marković je odlično krenuo trku, da bi posle četvrte kontrole primetio da je izgubio čip i time je njegova trka nažalost bila završena…
Iz ekipe OAK Novi Sad Rade Gašparević je zauzeo treće mesto u konkurenciji M50, a Vlada Matuski takođe treće mesto u 21E.
Do sledećeg takmičenja…
Aleksandar Pavlović
Nenad Jovanović