Na oduševljenje svih trkača, kao i svih ostalih sportista, organizovan je još jedan polumaraton, istina prvi put u Koceljevu, ali možemo reći savršeno organizovan. Mesto koje je krajnje nepoznato na mapi polumaratonskih trka se, tog 12. septembra 2010 godine, pokazalo kao jako dobar domaćin.
Naša malobrojna, ali ipak jaka ekipa, tog nedeljnog jutra je morala da krene jako rano iz Novog Sada, jer je trka počinjala u 10 sati, a naravno pre trke se trebalo i prijaviti. Put je bio relativno dug, ali smo mi ipak za manje od dva sata stigli u Koceljevo. Na naše iznenađenje mesto nije toliko malo, koliko smo mi očekivalo da će biti. Još veće iznenađenje, naravno prijatno, doživeli smo u prijavnom centru, kad smo saznali da se startnina trke ne plaća. Ispostavilo se da ni malo nismo pogrešili što smo rano krenuli iz Novog Sada i što smo došli pre svih, jer posle našeg prijavljivanja za trku, se stvorio veliki red takmičara, koji su željni novih doživljaja i trka, i na ovu maratonsku i polumaratonsku trku pohrlili u velikom broju. Organizacija je, kako sam već napomenuo, bila jako dobra, tako da se su svi takmičari uspeli jako brzo, bez ikakvih problema i na vreme prijaviti za trku.
Pred start trke, na zagrevanju, su se mogla videti ozarena lica trkača, srećnih zbog ponovnog susreta sa prijateljima iz drugih gradova, jer pre svega, na ovakvim trkama, smo svi jako dobri prijatelji, a samo na trci rivali. Mada, ako se malo bolje zamislimo, jedini protivnik svakog trkača, jeste štoperica, jer svako zna koliko vredi, i u zavisnosti od toga koliko je trenirao za trku, toliko dobro će je i otrčati. Kako se start trke približavao, povećavala se graja trkača, koji su prepričavali jedni drugima doživljaje sa prethodno istrčanih trka, šale na sve strane, u kojima je, kao i uvek dominirao Janković Zoran i na taj način uveseljavao nas pre same trke i tako nam, na neki način, pomagao da svi zaboravimo na onu sićušnu tremu, koja se svakom trkaču javlja pred sam početak trke. Nestrpljenje kod trkača se povećavalo, svako od nas je bio nestrpljiv da proveri svoje mogućnosti na ovoj trci.
Kad je trka krenula, kako se i očekivalo, Ninković Sreten je poveo. Iako je trčao ceo maraton, Sreten je bio ispred svih, i maratonaca i nas polumaratonaca. Njegov tempo je mogao da prati samo Komarčević Miroslav, ali Miroslav je trčao polumaraton, tako da to još samo uveličava tempo koji je Sreten nametnuo. Iza njih dvojice smo bili raspoređeni svi ostali, koji smo se, naravno u skladu sa svojim mogućnostima, grupisali, u manje ili veće grupe, kako bi lakše otrčali trku. Treba pomenuti i stazu, koja je prolazila kroz par mesta. Na ulice su izašli stanovnici, pomalo iznenađeni što kroz njihova mesta prolaze grupice trkača, da nas pozdrave. Svako od njih je imao priliku da po dva puta ugleda Sretena, Miroslava i nas ostale kako protrčavamo pored njih, jer staza je bila tako postavljena da smo išli u jednom pravcu 10.5 kilometara, mi polumaratonci, a 21 kilometar maratonci, pa smo posle tih 10.5 odnosno 21 kilometar svi okretali nazad. Sama staza je imala veći broj uzbrdica i nizbrdica, na koje mi iz Novog Sada stvarno nismo navikli, ali iznenađujuće dobro smo ih podneli.
Na cilju trke je bilo mnogo stanovnika Koceljeva, koji su sve polumaratonce i maratonce ispratili zasluženim aplauzima. Nakon završetka ove, po mom mišljenju fenomenalne trke, moram reći da je bilo mnogo ličnih rekorda, kao i najboljih rezultata ove sezone. Konkretno, trkači ARK Fruška Gora su se odlično pokazali i na ovoj trci. Rezultati članova ARK Fruška Gora su sledeći:
Polumaraton :
8. mesto – Riling Vladimir ( 1 : 28 : 09 )
9. mesto – Stupar Boško ( 1 : 28 : 29 )
11. mesto – Nikolić Dejan ( 1 : 28 : 37 )
14. mesto – Rašković Vladimir ( 1 : 33 : 02 )
34. mesto – Glušica Saša ( 1 : 52 : 51 )
Maraton :
14. mesto u generalnom plasmanu , 3. mesto u kategoriji V50+ – Boroja Drago ( 3 : 48 : 26 )
Važno je reći da je Boroja Drago, time što je istrčao ovaj maraton, u svoju bogatu karijeru istrčanih trka, upisao 139. istrčani maraton. Drago ČESTITAMO. Iako nisam član kluba ARK Fruška Gora, već atletskog kluba Vojvodina, ipak osećam, velikim delom, da pripadam ovom klubu, jer putujem iz Novog Sada sa ovim momcima na veliki broj trka. U to ime spomenuću i svoj rezultat na polumaratonskoj trci :
4. mesto – Jovanović Nenad ( 1 : 21 : 12)
Svaki polumaratonac i maratonac koji su istrčali trku, a to su uspeli da odrade svi učesnici, što je još jedan pohvalan i redak podatak, su dobili medalju i diplomu. Pobednici i pobednice maratona i polumaratona su dobili pehare, novčane i robne nagrade. Sve u svemu, svi srećni i zadovoljni. Nakon dodele medalja, diploma, pehara, i ostalih nagrada, trkači, sudije, volonteri, i organizatori su otišli na zajednički ručak, koji je bio odlično spremljen.
Na trci je bilo i dosta devojaka, i maratonki i polumaratonki, koje su takođe istrčale odlična vremena. One su nam ulepšale trku, i bilo je pravo zadovoljstvo videti njihove osmehe na licima za vreme i posle trke. Iako su sve devojke zračile nekom pozitivnom energijom tog nedeljnog dana, jedna je ostavila najbolji utisak na mene i sve članove ARK Fruška Gora. U pitanju je Stojanovski Tanja, koja, iako nije atletičarka već veslačica, odlično je istrčala trku, što je naravno za svaku pohvalu. Tanja, i pored naporne trke, nije skidala osmeh sa lica, i sa nama se šalila sve do trenutka dok nije došlo vreme da se sa svima pozdravimo i krenemo nazad u Novi Sad. Verujem da će svakom trkom broj devojaka da se povećava, čime će ove naporne discipline, maratoni i polumaratoni, biti mnogo lakše savladive prepreke, zbog njihovog prisustva na trkama.
Kad na kraju saberemo utiske, besplatna startnina, fenomenalna organizacija: obezbeđene majce, kačketi, medalje, diplome, za najbolje trkače novčane i robne nagrade, organizovan ručak, gostoprimstvo domaćina, ponovno druženje trkača, za sve ovo nabrojano Koceljevo i njegovi stanovnici zaslužuju jednu veliku desetku. Oni su nam svima, naročito nama u velikim mestima, zadali domaći zadatak, što se tiče organzovanja trka. Nadam se da će se ova trka održavati svake godine u ovo vreme, a ako to bude slučaj, na njoj će uvek biti prisutan neko od nas trkača iz Novog Sada.
Nenad Jovanović
Aleksandar Pavlović