🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 . Jedini mogući način na koji se može započeti tekst o ovom nedeljnom treningu na kojem smo prisustvovali u Kuli je ovoliki broj osmeha koji je bio svima na obrazima tog dana. Da nam je neko rekao da će u Kuli biti bolje od zajedničkog treninga koji nam je Zdravko Mišović priredio pre nekih mesec dana na istom mestu, ne bih mu verovao. Ali to je zaista bila istina. U narednih par pasusa ću pokušati da dočaram atmosferu koja je vladala toga dana u Kuli, ali bojim se da će to biti nemoguće dočarati rečima, tako da ću morati ubaciti i par slika, mada nisam sigran da će i to biti dovoljno, jer jednostavno TREBALI STE BITI U KULI da biste takvo druženje stvarno doživeli.
Tog jutra smo u Kulu krenuli sa troje kola. Dan stvarno nije mogao da počne lošije. Sitna dosadna kišica nas je ispratila iz Novog Sada, opet smo malo kasnili u polasku, ovaj put smo promašili i put, ali kako kažu pametni ljudi, uvek stigneš na odredište, pa smo tako i mi stigli i to na vreme.
U putu uvek raspoloženi za šalu i dobru zafrkanciju uživali smo u muzici i svi smo iščekivali da opet vidimo poznata lica u Kuli, i da sa tim ljudima uživamo još jedan dan. Tako je i bilo. Doček uvek srdačan, neizbežno pozdravljanje, radost na svakom licu, ali najviše na oduševljenom licu Zdravka Mišovića kad je video u kolikom broju smo svi došli na ovo zajedničko druženje. Ako imam podatke koji valjaju, na ovom druženju nas je bilo pedesetak, što je za svaku pohvalu ako uzmemo u obzir da čak ni na nekim trkama nema toliko učesnika.
Zdravko, uvek dobar domaćin, nam je svima obljasnio “pravila igre”. Ovaj dan je bio rezervisan za testiranje mogućnosti svakog od nas. Svi smo zajedno trebali da odradimo zagrevanje od 2 kilometra do starta, na startu se dobro istegnemo, i počnemo svako svojim tempom testiranje. Testiranje je bilo planirano da se odradi na 10 kilometara, 5 kilometara u jednom i pet u drugom pravcu, odnosno nazad. Zatim kad završimo u grupicama je trebalo da se vratimo do kafića Dablin, gde smo se i presvlačili, rastrčavanjem od 2 kilometara. Naravno ovo je bio samo okvirni plan, jer kogod je hteo mogao je da se testira i na neku manju dužinu praveći manji krug, sve zavisno od trenutne spremnosti.
Svima je sve bilo jasno, tako da smo nakon presvlačenja u sportsku opremu i neizbežnog zajedničkog slikanja, krenuli po planu na start. Sve je teklo kako je i bilo isplanirano. Uglavnom smo se svi istestirali na 10 kilometara. Postignuta vremena su bila zadovoljajavajuća, neki su bili više, a neki manje zadovoljni rezultatom, ali smo se svi složili da smo odradili odličan trening koji najverovatnije sami ne bi toliko dobro odradili.
U kafiću Dablin nezaboravna atmosfera. Nakon sabiranja utisaka sa testiranja usledila su mnoga iznenađenja koja nam je Zdravko priredio. Svako je dobio topao čaj koji nam je jako dobro došao posle napornog testiranja. A tad su usledila iznenađenja: totalna rasprodaja majci, na kojoj smo svi jako povoljno pazarili, zatim super palačinci, a na samom kraju karaoke. Na karaokama smo uživali u pesmama neotkrivenih talenata :
kao i u pesmama izvanrednih dueta :
I naravno da ne zaboravimo izvanredne kolače,koji su bili delo Nataše Tucaković, mada iz pouzdanih izvora saznajemo da i ostale sestre Tucaković briljiraju u kulinarstvu. Kolače smo svi imali priliku da probamo:
, i slobodno mogu reći, svima su nam se jako svideli :
Uživanciji toga dana stvarno nije bilo kraja, ali zapravo kraj je upravo morao jednom doći. Međutim, sad se polako svi i privikavamo na tu činjenicu da rastanak ne doživljavamo kao nešto negativno, već samo kao odbrojavanje dana do sledećeg okupljanja, koji će biti uskoro, u to sam uveren. Ovom prilikom bih želeo da zatražim recept onih kolača od Nataše 🙂 , a Zdravku, kao i ostaloj ekipi odgovornoj za super provod, zahvalim na vedrom raspoloženju i izvanrednoj organizaciji po onako tmurnom danu.