,,Како би то изгледало да трчим ноћу, па уместо на спавање, у десет сати кренем на трку? За моје појмове и навике, биоритам и енергију, трка ноћу би била сајенс фикшн, или ноћна мора. Радознали ликови попут мене, увек воле да истражују и упуштају се у нове авантуре, без страха од последица и разочарања.

10474902_10201271964840255_8980674540253059367_n

Пријавих се тако ја и са пријатним тркачким друштвом из кола, кретох путем новосадске штраде. Вече пред трку направила сам глупост, обично глупости радимо пре важних догађаја, а за сваког тркача је маратон необично важан животни тренутак.
уместо да се одмарам и истежем, те вечери сам кувала ручак и мутила џем од кајсија. Помешала се улога тркачице и домаћице, што је познато свим припадницама назови лепшег и слабијег пола. Ово прво могу и да прихватим, али другу констатацију никако.

Како бисте иначе упознали неки град боље него да трчите и оптрчите сваки његов део. Моја примедба организаторима односи се на простор и мапу трке. Можда би било занимљивије да смо трчали око Петроварадина и кроз централне улице града… можда би одјек навијача који бодре тркаче био много већи. Ипак, не треба закерати и много замерати.

10409297_10201271960640150_6769490485101022579_n

Морам да признам како су мајице са војвођанских трка неупоредиво бољег квалитета него са београдског маратона. Самокритика некада уроди плодом, можда ће се неко и замислити па за следећи Маратон осмислити добре мајице. Атмосфера на самој трци-божанствена. Како и не би била када први пут трчиш нешто другачију и необичну трку. Ноћно узбуђење инспирисано је кубанском и афричком музиком, бубњарима који дају ритам тркачима.

Стаза малена и за све тркаче тесна, али не може бити замерке на све то, јер вероватно је то објективна ситуација. Било је ту блиских контаката, гуркања и саплитања. Ово је прва трка на којој сам попила патос на старту самог маратона.  Просто сам била ошамућена од добре новосадске пице, мрака, умора који ми је полако склапао очи. Сва срећа, музика афричког ритма побудила је мој адреналин, па сам у току трке и заиграла.

Посматрам тркаче и дивим се… старијем човеку који поред деформитета рамена трчи и претиче остале, старијим тркачима који одолевају времену. Изгледа да је човек тркач као вино… што је старији, то је све бољи… у вину је истина, а у тркачким стопалима животна снага, или у тркачком јуначком срцу… Као да се време те ноћи зауставило и новосадско срце је у своје окриље примило свакога- београђане, Мађаре, Немце, Македонце, Словенце, Хрвате. Када си тркач, заборављаш на разлике…. и то је дивно.

10475521_10202128565564617_4978365545939125207_n

Моје срце лупа у ритму бразилске музике, енергија ми пада јер сам сова која ноћу рано леже и рано устајање. Ово време је шок терапија за мој организам, начет од непроспаване ноћи. У једном тренутку сам се уплашила да ћу одустати… нисам имала снаге… да бих се ипак пренула и издржала. После циља је све лакше… зној се слива низ лице, топлота која се смењује са капљицама хладне воде освежава душу и тело…

Добродошлицу нам је пожелела новосадска кухиња и феноменална паста. Похвала организаторима… било је свега што тркач пожелети може. У кризним тренуцима, само тркачи знају шта значи појести шаку сувог грожђа или киселост лимуна осетити на непцима. То те подигне и инспирише за енергетски наставак трке.

Посебно су ми биле симпатичне маратонке, освајачице медаља, нарочито она црнка са цветом у коси… све три лепе и пуне енергије. Доказ да је трчање еликсир здравља и лепоте. На трци ширимо пријатељства и стичемо нова познанства, не постоје границе ни лимити, националност, раса и језик нису препрека… трчање је главна тема. Упознала сам пријатну Гордану и склопила пријатељство, видимо се на некој трци у Београду или на кафи.

Док сам лежала на клупи и тонула у сан, осетила сам блискост са природом, чудесан спој човека и земље. Многи тркачи су лежали на топлом асфалту или још присније били интимни са природом, лежали на песку и трави. Да ли сам ја била необичнија у својој спавачкој фази, са торбом под главом или господин у шушкавцу са капуљачом који се пружио на бетон?

Овде, на тркама је све дозвољено и ништа није забрањено… Tркачи померају границе и чине свет лепшим местом. Новосађани, хвала на подршци! Следеће године долазим са својим ученицима. Не, нисам професорка физичког васпитања, већ књижевности. Али зар је то битно ако мотивишемо децу за нешто фасцинантно, лепо, божанствено чисто и здраво као што је идеја тркача.”

Велико хвала, у име организатора 5. Ноћног маратона, на овом предивном ауторском тексту, који нам је послала маратонка из Београда, фан Новог Сада , Снежана Јовицки :).

5Nocni