ekipa u kuli

tup, tup,… tup, tup,…
vetar,
beskrajni horizont,
i zvuk koraka
tup,tup,… leva, desna,… trčim
aaaaaaaaah,
kakav osećaj slobode, lakoće,…
onaj osećaj koji svi Trkači znaju
hmmmm
samo danas nešto nije uredu s tim osećajem
trčim,
boli me zadnja loža,…
tup, tup,…
pa sad me boli i stomak ispod grudi
“Mlečna Kiselina” negde iz zasede
otkud sad ona?…
tup, tup,…
kakvoooooo mučenje,…
ovom nema kraja,…
a onda znak na putu
2 km
2 km?
WUAAAAAAA, tek 2 km,… pa ko će trčati još 8?
sećam se kada javno rekoh da ću probati da se popnem iznad 6000 m
meni je jedna Mudra Osoba rekla
“- a je si li se spremila na neuspeh?”
a kada se govori o sportu, uvek se govori o uspesima, rezultatima, kako do njih doći,
saveti Šampiona,…
rezultati, napredak, treninzi,…
biti sve bolji i bolji,… i bolji,…
ali
retko će vam  ma ko pričati
a, kako je kad stavri krenu loše?
i kad se pitate
“- čemu,… zašto,… “
e, pa onda sami sebi odgovorite
ZATO STO JE TRČANJE DIVNO
(čak i u zagrljaju s Mlečnom Kiselinom)
i tako nastavih ja da trčim još tih 8 km
i mučih sebe buljeći i iščekujući znak za svaki kilometer
i stigosmo ja i Mlečna Kiselina na cilj za 55 minuta
vreme je zaista relativno
tih 55 min. trajalo je duže nego vreme svim mojih Polumaratona
Kula 20 Feb. 2011.
Zajednički Trening, 10 km Testiranje,…
hm,
dobar, dobar trening,… ovaj put sam nesto i naučila
a Mlečne Kiseline, Povrede i sl. neka i dalje  čekaju iza zasede,…
mi trčimo