Prenosimo vam impresije našeg, možda najvišeg, člana Slobodana Atanasova sa, možemo slobodno reći, najboljeg maratona u bivšoj Jugi.
Iza mene je još jedan aktivan sportski vikend.
Ljubljana još jednom, grad u koji morate doći, zemlja koja je prepuna zelenila i ljudi koji su uvek spremni da pomognu ili, u našem slučaju ovog vikenda, navijaju pored cele staze i pružaju podršku trkačima na ovogodišnjem Ljubljanskom maratonu. Ne bih da se ovog puta bavim svojim učešćem na maratonu, jer je bilo ravno katastrofi. Što je naš trener citirao prekaljenog maratonca: “Maraton je završen i recka je tu.”. Mada, ipak ću napisati… ne pijte više od 5 piva noć pre trke, ne jedite ćevape uveče pre trke, ujutro obavezno doručkujte najmanje 2 sata pre trke, ako niste koristili gelove na treningu, nemojte ni na trci……
A sada malo o maratonu na koji morate doći. Kao što rekoh, ljudi od kojih niko ne traži da vas bodre, navijaju, urlaju “Gremo! Gremo!”, čegrtaljke, i naravno ta divna dečica sa ispruženim ručicama koja čekaju da ih dodirnete i prenesete im magiju trčanja, ostavili su na mene najjači utisak koji ću uvek pamtiti i koji će me sigurno opet vratiti u Sloveniju. Na kraju, jedno divno druženje i sportske priče, neka tamo trka i jedna predivna zemlja. Svakako moja preporuka za nekoga ko želi da uživa u svakom kilometru staze, ma koliko da ih ima.