Већ неколико година се припремам да пливам за часни крст, јер имам два добра друга са Војне Академије који сваке године пливају. Према њиховим речима то је лепо искуство и није толико страшно као што зе замишља очима гледалаца. Сваке године или отпутујем негде или баш тог дана имам испит, али ми се ове године посрећило- била је недеља, испитни рок ми је померен за две недеље касније што је мене обрадовало и тако сам ја одлучио да се искусим у богојављанском пливању.

 

 

 

Одлучио сам да пливам на Ади у Београду. Пошто општина Чукарица организује то пливање, контактирао сам их 10. децембра и пријавио се.  🙂

Дошао је и тај 19. јануар –  отишао сам возом до Београда и упутио се на Аду. Организација је била веома добра, одмах сам пронашо пријавни центар и као када се пријавњујем за трке јавио сам се међу првима. Почели су да долазе и остали учесници, мени непознати, и за кратко време било нас је 60 пливача и две пливачице. Почело је пресвлачење и лагано загревање. На позив организатора поређали смо се у колону један  по један и прошетали у црвеним дуксевима поред многобројне публике која је само шкљоцала апаратима, телефонима и говорила „свака част“.

 

Онда смо се упутили до свештеника који нам је крстом и босиљком дао благослов и подсетио нас на речи Св. Јована ,,Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим”. Пре стартне позиције поквасили смо се мало водом и стали на стартну линију.

 

 

И онда тишина… ми, такмичари, ослушкујемо своја срца, верујемо да нас чува Онај због кога смо ту, публика верује у нас и исказјују нам поштовање ћутањем. Када смо чули знак старта скочили смо у воду, без обзира што је вода била хладна, свега 6 степени. То је била огромна унутрашња енергија где тело почиње само себе да брани од хладноће.

Изронио сам и почео да пливам, мислим да сам користио само 30% своје снаге, а имао сам снаге за јачи темпо пливања међутим, нисам могао да заобиђем такмичаре који су били испред мене јер је простор предвиђен за пливаче био мали, а такмичара је било много.  После неколико секунди ја сам био на половини испливане стазе, на знајући како и зашто, и све то уз узвике и аплаузе публике који су се задржавали изнад површине воде. Уз мање снаге али јачег темпа, са већ ослобођеним простором, нашао сам се на другој страни. Излазне степенице, један по један излазимо, и међусобно се помажемо придржавајући се једни другима за рамена.

Степенице значе да се 33-ћи метар завршава, да ту напуштамо ледену воду, да смо препливали целу дужину, да смо сви на крају добро, да смо успели, ми сви. Излазим као поново рођен, свестан значаја тог празника за спасење нашег народа, вода- иста као у време Христовог крштења, осећам се значајно јер испуњавам Божију вољу и што је све Њему у част- то је био „ВРХУНАЦ ДОЖИВЉАЈА“  који речима ни не могу у потпуности да опишем. Наша верна публика аплаудира, а бројни фотографи покушавају да овековече тај тренутак фотографијама.

 

После успешно одржане 16-то годишње трке пливања за часни крст, сви у истим црвеним дуксевима одлазимо на пресвлачење, затим на ручак У ресторану је председник општине уручивао Повење за учешћа и ланчиће са привеском крста.

 

На крају је уследило заједничко сликање после којег смо се задовољни и пуни лепих утисака поздравили са жељама да се следеће године опет видимо на Богојављенском пливању.

БОГ СЕ ЈАВИ – ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ!