Klima,a dobiješ blok- 3 Koceljevački klima-blok maraton

Foto ;  Nataša Tucaković

Nekada davno ovde sam istrčao svoj prvi polumaraton i tada mesto postolja overio banderu,podsetila me Nataša na samom startu 3 Koceljevačkog klima blok maratona.

Foto ;  Nataša Tucaković

Kao i sa svake trke nosimo lepa iskustva ( dobro, ne baš sa svake) ,ona loša se brzo ( ili nikad 😀 ) zaborave, ali što se mene tiče na ovoj trci nije ih ni bilo.

Start je počeo tačno na vreme, odnosno sunce je počelo malo ranije da prži ( odatle je i nastao naslov,maraton pod imenom klima,a dobili smo toplotne udare 😉 .

Foto ;  Nataša Tucaković

Krenuo sam na ovu trku u nadi da je istrčim za 1:47:00 jer svima je već poznato da sam bio povređen cele godine ( kome nije,eto sada zna) pa je ovo bilo čisto da vidim kako će mi noga reagovati. Žabac ( Zoran Dačević ) i ja smo odlučili da ne srljamo i da uhvatimo neki ritam laganiji u početku,odlučili smo se 5min po km. Tako je i bilo,sveži i nasmejani smo trčali na  cc +35 ( bez hladovine ) uz valovitu stazu,obilazili smo trkače koji su na već 5-om km odustajali, odnosno oni koji su smanjivali tempo,jer su prebrzo kretali ne poznajući koliko je ustvari teška staza.

Na 12-om kilometru je i Žabac usporio,a ja sam onda dodao gas i ostavljao prašinu za sobom,obilazio sam trkače kao da sam tek krenuo da trčim, vidim da je večini prilično teško jer su neki šetali,a neki sa grčenim licem trčali,trudio sam se da sve dostojanstveno pozdravim i bodrim dok sam se sa osmehom borio i sam sa brdašcima i suncem koje je bilo nemilosrdno.Kroz cilj sam uleteo za 1:40:23 i time postigao svoje najgore vreme na polumaratonu,ali nije mi ni bio cilj vreme,već  reakcija povrede na moju nogu i zaista sam presrećan zbog uspešno završene trke.

Foto ;  Nataša Tucaković

Posle trke je usledilo kao i uvek nezaboravno druženje i pasulj ( Neću da vam detaljišem kako je bilo,sledeći put dođite pa se lično uverite! ) .

Samoj organizaciji nemam šta da zamerim,nego da im čestitam na uspešnoj trci,bilo je ODLIČNO,ocena 10,sve pohvale i volonterima koji su se zaista trudili i žiteljima Koceljeve na posebnosti i srdačnošcu kojom su nas dočekali i poslužili.

Do novosadskog maratona pozdrav Goran Vendlener!