U subotu 30.oktobra 2021.god. u Ovčar banji održano je poslednje 7. kolo Treking Lige Srbije. Vremenska prognoza je bila obećavajuća. Samo na startu u kotlini između Ovčara i Kablara malo magle i vetra ali to nije smetalo takmičarima koji su došli da učestvuju na jednoj od najlepših staza u okviru Lige.
Ja sam se spremao za ovu trku kao da mi je najvažnija u celoj sezoni jer sam kao drugoplasirani u generalnom plasmanu morao da budem bolje plasiran od strašnog, upornog i neustrašivog trejl trkača Raše iz PK Starica kojem sam begao 1 bod u dosadašnjih 6 kola.
Start trke protekao dosta mirno.Raša kreće da vodi trku a ja za njim na par koraka,rešen da ga ne ispuštam iz vida ni po koju cenu. Taktiku sam spremao pažljivo, analizirajući dotadašnje trke sa jednim od naših najboljih planinskih trkača i klubskim kolegom Saletom Vukmirovićem čije iskustvo i saveti mnogo znače u takvim stvarima.
Posle 3 km Vukmirović proleće pored nas kao sprinter po tartanu, Raša za njim a ja nemajući kud-gas i za njima iako mi tako jak tempo nije odgovarao na samom početku trke koja je trebala da bude 33km sa 1800m uspona ! Brza staza i prelepi predeli Ovčara su pomogli da kilometri prolaze jako brzo. Oko 17.og kilometra vodeći u trci ali i u generalnom plasmanu ,Sale se odvaja od nas dvojice i trka jedan na jedan je mogla da počne što se mene tiče. Na 20.om km stižemo do oštrog uspona na vrh Ovčar (970mnv) i na asfalt koji je bio u užasnom stanju…više kamena i šljunka nego samog asfalta. Iz trčanja sam prelazio u brzi hod na samom usponu sa namerom da stignem što odmorniji ako je ikako moguće na sam vrh gde je bila kontrolna tačka za overu takmičarskih knjižica.
Primećujem da i moja direktna konkurencija koji je ispred mene na korak počinje po prvi put u toku cele trke da prelazi iz trčanja u hod i tu odlučujem da napadnem. Ali iznenada-ko zna odakle-obilazi nas skakutavi bajk -kurir Slavkec i tu nastade opšta zbrka u potrazi za mestom overe i na koju stranu nastaviti trku. Do tad odlicno markirana staza postade za mene blagi košmar. Ali pronalazim mesto i ljude za overu i krecem spust istim putem,čudeći se kako nisam video Vukmirovića koji je bio ispred nas.
Želeći da pobegnem svom direktnom rivalu,dajem pun gas nizbrdo i počinjem usput da srećem ostale takmičare koji me bodre i čestitaju na dotadašnjem plasmanu. Loš put, koncentracija na izbegavanje rupa i kamenja i trud da sačuvam živu glavu do dole učinili su da promašujem jedno oštro skretanje na desno na šumski put i misleći da sam na pravom putu ,jer markacije su postojale na putu,nastavljam do tacke gde smo i počeli taj uspon na Ovčar.
Skrećem desno na dobar asfalt srećan što sam napravio ogromnu prednost u odnosu na konkurenciju ! I tu nastaje početak kraja moje trke i cele takmičarske sezone u TLSu.Markacije više nema ali Garmin pokazuje da nisam daleko od treka tj. pravog puta. Uskoro izlazim On route ! i nastavljam zadovoljan što sam uspeo da nađem put. Ispostavlja se posle par kilometara da sam promašio jednu kon.tacku i da je trka za plasman, kako na trci tako i u generalnom poretku za celu godinu, za mene završena.
Ali ne odustajem od namere da je završim i posle konsultacija sa sudijom,okrećem još jedan (kazneni) krug i posle 39km i 1900m uspona stiže na cilj umoran više psihički nego fizički kao 25.
Prelepa staza,dobra konkurencija,lepo vreme ali nešto kao pad koncentracije ostaju mi kao nauk za ubuduće .I tako se neslavno zavrsava moja takmičaraka sezona u TLSu.
Gubim i drugo i treće mesto i to je to….ali vreme radi za mene. Tek mi je 47. Vraćam se sledeće godine još jači i bolji. Nadam se .
Aleksandar Pavlović
ARK Fruška gora