IV Somborman

24.8.2014, IV Somborman. Sve je u znaku broja 4, inače svetog broja kod mnogih naroda. Opet sam u Somboru kod tazbine, fino se klopa, odmara i sprema za kup Srbije u sprint triatlonu. Iskreno, ceo dan imam takvu tremu, kakvu mislim da ni Velimir Stjepanović nije imao kada je plivao 200m kraul… Totalno bezrazložno mi sve to izgleda nakon završetka trke, no, negde u podsvesti stoji važnost samog takmičenja, kao kup Srbije itd., prosto mi nije dalo mira. Na stranu to što nisam spreman i teoretsku šansu nemam za kvalitetan rezultat ali, eto, trema je tu…

U svakom slučaju, puštam je da izbledi, koliko god je to moguće. Stvarno sam uradio sve što je potrebno. Čak sam otišao kod Robija (najboljeg bike majstora u NS-u) da mi skine aerobar, naštimuje pedalu, i sl. Do sada su me sudije puštale da oblepim aerobar izolirkom, ali sa 32 godine krajnje je vreme da se uozbiljim.

Dakle, elem, raspisa se ja, pun endorfina, ovako odmah posle triatlona i ručka, uz kafu… Pa dobro, razumećete me, nadam se.

Prvo što se dalo primetiti je to da je organizacija bila na nivou onoga što bi po svakom merilu trebalo da predstavlja kup Srbije u sprint triatlonu. Redari vedri i uslužni, da još kažem dobro informisani, sudije svo vreme u ozbiljnim pripremama, proverama i sl. Sve se odvijalo onako kako je bilo predviđeno satnicom, a i ako je bilo nekih malih odstupanja, bilo je stvarno zannemarljivo. Ovom prilikom bih želeo da pohvalim triatlonski tim sudija, pod Buđinom dirigentskom palicom. Zaista, kad god vidim tu ekipu, znam da ću učestvovati u takmičenju na nivou i da mogu očekivati samo kvalitetno suđenje. Ovaj sudijski tim je po meni primer za mnoge ostale sudijske timove.

Nakon što sam dostavio prsluke, sledi druženje sa ljudima, a svima koji se dvoume oko triatlona… Ljudi, ne budite blesavi, takve ljude ćete teško igde drugde upoznati a toliku količinu pozitivne energije teško da ćete igde drugde  osetiti… Drugari me pitaju za mog sina, ja im pričam kako je samo dve noći odspavao u 7 meseci, govori tata i sl.

Check-in se obavlja brzo, provera na nivou, zatim sledi odlazak na kanal, gde sledi start super kid triatlona, malo manje varijante sprint triatlona.

Bodrimo decu i sve takmičare u ovoj trci. Ja gledam decu koja su na vreme krenula sa plivanjem, a ne kao ja i divim se skladu pokreta i njihovom plivačkom umeću. Stižem malo da im tapšem u tranzit zoni, na trčanju, a zatim se pripremam za start svoje trke.

Pre nešto dana sam plivao u Dunavu i smelo ću reći da hidrometeorološki zavod pojma nema sa temperaturom Dunava. Sav srećan sam otišao na plivanje na prognoziranih 23 stepena, da bi ustanovio da nema teoretske šanse da je dunav topliji od 19 stepeni. Bar nije bio tamo na bećarcu gde sam ja plivao. Možda je na Štrandu topliji? 😛

U svakom slučaju, voda u kanalu je oko 20 stepeni, sasvim pristojno, mada priznajem da sam tokom celog plivanja snimao mesta gde bi mogao izaći iz vode… Čamac na sredini… Neke stepenice sa druge strane… Itd., itd.,…

Izlazim iz vode i trčim ka bike-u. U T1 pravim grešku, još sam ošamućen od plivanja i noga mi klizi sa sprinterice umesto da se ukopča… Dodirujem tlo nogom u zoni gde to nije dozvoljeno… 20 sekundi kazna. Naravno, da je bilo drugačije ne bi bilo regularno.

Zašto je triatlon ekstremni sport? Po meni, najveću ulogu u tome igraju vremenske prilike. Ne takmičite se u sterilnim uslovima, već ste na IV Somborman-u imali izuzetno jak vetar u leđa… U jednom smeru… U suprotnom… 5km na sat sporije, isti tempo, bar u mom slučaju.

Sve mislim da neću moći ni da potrčim nakon T2 :D. Međutim na moje veliko iznenađenje, ne samo da uspevam da pomeram ove betonske stubove od nogu, nego noge postaju lakše… I lakše… Moguće i da moja supruga koja navija pored staze ima veze sa tim? 😛 Ulazim u penalty box, koji se nalazi 35m od cilje linije… Sudija broji 10…9….8…. Kažem Zdravku koji stvarno zaslužuje titulu najvećeg bodrioca da ću ići ispod 1:30, krećem u sprint finiš i uspevam za nešto sekundi da pređem liniju cilja…

Želeo bih i zvanično da se zahvalim sudijama, redarima, publici, svima koji su bodrili takmičare i uveličali ovaj događaj… A posebno jednom saobraćajcu, kome sam onako u šali dobacio: ,, Izvini ako idem prebrzo!” A on bi me svaki put kada me vidi bodrio sa povikom: ,, Ajde rođeni, radar, radar, radar!” 😀

Toliko u ovom izveštaju, hvala na pažnji.