Fruškogorci u Dunavu

U nedelju 1. jula 2012. održan je XVII Novosadski Triatlon u organizaciji TK Dynamic. Članovi ARK “Fruška gora” učestvovali su i u organizaciji (prijavni centar, okreti, …) i u takmičenju. Na manifestaciji su održane dve trke – školsko rekreativni triatlon (0.2 – 3 – 1) i sprint triatlon (0.75 – 20 – 5).

Od članova kluba koji su se takmičili, prijavili smo se Zoran Dačević i ja, i to za manju trku. I Zokiju i meni je ovo bio prvi triatlon. Prilikom prijave, dobili smo i lep takmičarski startni paket sa majicom i još nekoliko poklona sponzora trke. Posle prijave, usledio je takozvani “check in”, tačnije ulazak u boks za izmenu (tranziciju) uz proveru opreme i označavanje takmičara ispisivanjem brojeva na ruci i nozi. Prijavni centar i boks za izmenu su bili smešteni ispod mosta, što je mnogo značilo obzirom na vrućinu. Temperatura vazduha je bila oko 37 i više, ali u hladu ispod mosta je bilo podnošljivo.

Petnaest minuta pre starta plivačkog dela usledila je prozivka takmičara na obali Dunava, na špicu Štranda na ulazu u Dunavac. Zatim smo se rashladili u vodi da se prilagodimo, i nesto pre 12:00 usledio je start. Deca iz plivačkih klubova su odmakla daleko ispred nas rekreativaca. Iako nismo forsirali, Zoki je ipak zapao u probleme pa je odustao i pozvao čamac sa spasiocima da mu pomognu da izađe iz vode. Ja sam nastavio, ali oprezno, i držao sam spasioce “na oku”. Tačnije, pazio sam da li oni mene drže na oku! Na svu sreću, nije mi trebala njihova pomoć, pa iako sa velikim zaostatkom za pionirima, ipak sam uspeo da odradim ovaj deo. Moram priznati da po izlasku iz vode nisam baš bio siguran šta je levo a šta desno, ali sam uspeo da doskakućem do mosta po vrelom pesku. Tu sam morao što brže da uskočim u opremu za biciklistički deo, ali ruke baš nisu slušale. Puls je i dalje bio previsok, vrtoglavica je tek malo popustila, pa mi je i obično zatezanje pertli išlo mnogo sporije nego što je normalno. Na kraju sam ipak uspeo da se pripremim, uzeo bicikl i uz pomoć sudije uspeo da pogodim izlaz iz boksa.

Naravno, ovaj biciklistički deo je bio najlakši, verglao sam samo onoliko koliko su mišići dopuštali. Obzirom da sam u dolasku od kuće već prešao 6km, pa plivanje, umor u nogama se već poprilično osećao. Ali strujanje vazduha preko mokre opreme je delovalo osvežavajuće. Okret na kružnom toku kod glavnog ulaza Štranda, zatim okret kod helikoptera na završetku Balzakove, i nazad prema boksu. Po završenoj deonici od 3km, usledilo je ostavljanje bicikla i kacige, i prelazak na poslednji, trkački deo. Dužina – ništa posebno, 1km, ali ovako iznuren i po podnevnom suncu takvog tropskog dana, ipak sam trčao vrlo oprezno, sporo, a pošteno govoreći brže ne bih ni mogao. Na ulasku u kapiju Štranda u povratku, uzeo sam čašu vode sa okrepe i polio se po kosi, zatim po svom običaju promašio “levak” prema ciljnoj kapiji i tu izgubio par sekundi, i na kraju ipak protrčao kroz tu kapiju, završio svoj prvi triatlon, dečiji ali ipak triatlon, za 31 minut i 10 sekundi.

Na kraju je usledilo malo odmora u hladu, osveženje, i još jedna vožnja od 6km do kuće, po zaista najvećoj vrelini.

Što se tiče organizacije, mogu samo da je pohvalim, jedino što bih sugerisao za idući put je da, umesto jednog, uvedu dva čamca sa spasiocima, tako da mogu da prate i najbrže i najsporije plivače.

Galerije slika sa ovog događaja:
Moj foto album
Mihailo Bogdanović, album 1  i  album 2
Savremeni sport

Rezultate za sve kategorije možete pogledati ovde.