Duatlon 2012- Fruška Gora

U subotu, 1. 9. 2012. sa početkom u 12 časova održan je prvi Duatlon na Fruškoj Gori u organizaciji SK Orlovac. Zanimljiv događaj, kako za rekreativce tako i za profesionalce, i, naravno, još jedan odličan povod da se pobegne u prirodu.

Prijave su počele u 10 časova. Društvo je bilo malo ali šaroliko. Došli su i orijentirci i rekreativci i klinci i Slovenci, ma bilo nas je sa svih strana! Grupe su bile sastavljene od članova klubova OAK Novi Sad, ARK Fruška Gora,  PD Vilina Vodica, PSD Železničar… Čak je učestvovao i gost iz Slovenije Željko Warga. Nekome je ovo bilo prvi put da se takmiči  u orijentiringu i sportskom penjanju, nekome je bilo već dobro poznato, ali svi su željno isčekivali da počne takmičenje/druženje.

Takmičarske ekipe su se sastojale od najmanje tri člana, od kojih je bar jedan član ekipe bio ženskog pola. Ekipe su u zavisnosti od dužine staze  bile podeljene po kategorijama.

Seniori su  prelazili stazu dužine od 12-15 km, veterani dužinu od 8-10 i rekreativci 3-5 km. Iz svake katergorije se takmičilo po dve ekipe.

Takmičenje je konačno počelo u 12 časova. Moram da priznam, da sam nespremno ušla u celu priču Duatlona, jer je moj plan bio da pomognem oko kuvanja paprikaša i krofni, dok ostali trče i pentraju se, ali mi je taj plan uprskao Frulja, koji me je ubacio da se takmičim u seniorskoj kategoriji  sa Ivanom i Šomijem iz OAK Novi Sad.

I tako krenusmo – malo uzbrdo, malo nizbrdo, malo brže, pa još brže i kod 2 kontrolne tačke, od ukupnih 18,  ostadoh bez daha! Ipak su orijentirci bili na domaćem terenu. Ali  izgleda da je toliko bilo očigledno da ne mogu da pratim njihov tempo i da kriziram, da su vidno usporili. Koliko god da mi je u momentima bilo teško, bilo je i više nego zanimljivo. Staze, stazice, pećine, trčanje po nizbrdici (ali baš, baš nizbrdici), izvori – sve je to bilo deo dinamike Duatlona. U početku smo se sretali sa ostalim ekipama, pa smo deo puta i zajedno prelazili. Bilo je odlično! Toga sam bila svesna tek kada smo stigli na cilj i kada nas je dočekalo 2. mesto (što je bilo i razumljivo s obzirom na to da je bilo ukupno 2 seniorske ekipe ;)). Cela staza je bila prevelik zalogaj za mene, ali sam bila presrećna što smo uspeli! I to sve zahvaljujući momcima iz moje ekipe koji su me neumorno bodrili i nisu mi dali da odustanem.

Svi takmičari su uspešno završili trku. Učenici su dobili medalje  i pehare i jedva čekali da se okrepe. Organizator se potrudio da razbije “pasuljsku monotoniju” i za ručak obezbedio preukusan paprikaš i preprepreukusne krofne sa mnooogooo pekmeza! 🙂 Vraćali smo snagu kašikom i razmenjivali utiske!

Ljudi su bili zadovoljni! Još jedan kvalitetno proveden vikend!