Mala večernja trema pred sutrašnju trku. Sa slave Djurdjevdana u Somboru, koju provodim sa devojkom i njenom familijom, putujem za Novi Sad kako bi ranije zaspao i odmorio se pred predstojeće napore. Nekako uspevam sebe da nateram da zaspim.
Sutra me svojim prvim pogledom dan zaista obradovao. Prethodno spakovane stvari pakujem na leđa i idem put železničke stanice. Tamo se nalazim sa Dekijem, koji ima kartu viška, tako da je otkupljujem od njega, te sam uspeo izbeći guranje za kartu. Ubrzo stižu i moji sapatnici, Neša i Ivan Simić, kogazvanično tada prvi put upoznajem. Uštekani u vozilo gradskog prevoza, krećemo put Popovice.
Ubrzo stižemo a ja preuzimam na sebe da realizujem popunjene prijave. Desa je inače maestralno obavila čuvanje naših stvari i svakom toplo preporučujem da se odmori bar nekoliko dana u planinarskom domu ,,Medicinar“.
Atmosfera je vesela, srećem se sa mnoštvom prijatelja i željno očekujem start trke… Super je što sada svi moraju da startuju u 9 (sem onih koji zaobiđu redare kod zadnje stanice na Popovici). Sledi odbrojavanje… Puni entuzijazma krećemo u trku.
Trčimo, šalimo se i uživamo u prelepoj Fruškoj Gori. Kod druge kontrolne tačke, zaobilazim ekipu, misleći kako će me sigurno stići. Mnogo pre nego što sam planirao osećam glad. Znam da ne smem dugo da čekam, te prvi gel koristim odmah na vrhu stražilova (prvi i poslednji…) u međuvremenu se hidrirajući. Pored gela nosim flašicu od pola litre vode, koju sam kasnije dva puta dopunio.
Trudim se da što više pešečim na usponima, da se obuzdavam svo vreme i pratim disanje, mehaniku trčanja i sl. U nekoliko navrata na stazi, ja i društvo (kada samo još bili zajedno) sreli smo jako mladog biciklistu, kome smo pogurali bajk na teškim uzbrdicama. Ja ga na usponu za Brankovac ( eh taj uspon za Brankovac ) srećem i guram mu nešto malo bajk, znajući da najveća pobeda u sportu nije plasman, već manifest sportskog duha. On je veoma zahvalan, mada ima još dosta da gura sam… Kasnije se više puta srećemo i uvek pozdravljamo.
Negde na putu za Grgeteg pretiče me devojka, doslovno me ostavlja u prašini… Saznajem da ona ide na ultra maraton. E sada, bih iskoristio ovaj izveštaj da postavim jedno pitanje ultramaratoncima koji se takmiče na Fruškogorskom maratonu. Naime, mislim da uopšte 33km ne trčim sporo a ultramaratonci sa kojima se susrećem prvo me ostave u prašini, da bih nedugo potom ja njih prestigao i totalno izgubio iz vida… Da li oni povrate tu svoju brzinu kasnije ili je u pitanju pogrešna taktika?
Bilo kako bilo, osećam da sam jedno sa šumom. Prethodnih godina sam pobeđivao na ovoj stazi, ali sada sam zauzeo stav: uživam u trci i ništa drugo nije bitno. Od TV-tornja pa nadalje, otpuštam kočnice i slalomom stižem do Kraljeve Stolice. Imam malo fizičkih poteškoća u vidu umora i gladi, ali problem rešavam kada pozajmim malo čokoladnog keksa od dve devojčice na predzadnjem KT-u. Mogu zamisliti na šta sam ličio sa svim onim mušicama na glavi… Trebalo mi je nešto vremena da otvorim kutiju za keks a devojčice su me velikodušno ponudile sa još.
Svakog trenutka očekujem da vidim Raša ili Nešu ili Drču ili već nekoga od ekipe… Kako trka napreduje, sve manje verujem da će to biti verovatno a kasnije saznajem da su imali izvesnih tehničkih poteškoća koje su ih sprečile u brzom napredovanju…
Zadnji slalom niz Popovicu… Nikada mi neće biti jasno zašto me gomila ljudi gleda kao vanzemaljca, kao ju ovaj trči!? I sl. komentari. Dotrčavam do zapisničkog stola u planinarskom domu železničar a kada viknem mali istočni, sve prisutne bakice se zgledaju i odmahuju glavom u neverici… 3:55 mali istočni, ma da… Uglavnom posle provere sa uživanjem gledam kako u registar upisuju moje ime pod rednim brojem jedan, a pored imena, FRUŠKA GORA 🙂 (nije bilo mesta da stane i ARK ali zna se).
Znam da je šetnja esencijalna za moj oporavak i da kasnijem umoru kada prođe euforija ne mogu pobeći, te šetam, lagano se istežem, rehidriram se i prepuštam se osećaju euforie koji me celog ispunjava i čini da sve prethodne muke izgledaju malo i nebitno… Sreća…
Nenad Jovanović
Snežana Kliska
Aleksandar Stajić