Šta zna Lala šta je 6000 metara

Naša zastava se našla negde među južnoameričkim bogovima. Ovo je samo deo impresija. Za ostatak priče morate doći da trenirate sa nama.

Peruanska putešestvija Arkovaca

Avantura naših članova Nikole, Nađe, Marije, Maje, Daneta i Magdalene započinje u Limi. Visoki talasi su ih sprečili da se okupaju u Pacifiku, ali ne i da upoznaju moderan Miraflores i stari grad u neokolonijalnom stilu.

Putešestvije se nastavlja u Kusku, gde se sa nivoa mora sleće na već preko 3000m! Kusko inače predstavlja nekadašnji glavni grad Inka carstva i bogat je kako arheološkim nalazištima iz tog perioda, tako i znamenitostima koje datiraju iz kolonijalnog vremena.

Već narednog dana na repertoaru je jezero Humantai na 4200 metara nadmorske visine, čime počinje i aklimatizaciona priprema. Iako oblačno u početku, na jezeru se otvorio pogled na vrhove Humantai i Salkantai, oba na oko 6000mnv.

Usponi i vrhovi se sada nastavljaju prema Duginim planinama i Crvenoj dolini. Osim Maje, svima ostalima je to najviša tačka na kojoj su ikada bili, sa svojih 5067mnv.

Naredna stanica ARK-ove zastave je jedno od sedam svedskih čuda: Machu Pichu! O ovom lokalitetu je izlišno govoriti bez

mnogobrojnih slika i snimaka. Nalazi se u pojasu kišnih šuma, okružen neprokrčenim liticama i kanjonima i usecima preko kojih se terase spuštaju do reke u podnožju.

Ekipa se zatim iz Kuska seli u Puno, i nakon obilaska Titikaka jezera i znamenitih plutajućih trščanih ostrva, nastavlja put kroz pustinju u kojoj se susreću sa krdima vikunja, zaštićene vrste sorte lama, ka Arekipi.

Visinske pripreme i aklimatizacija sada imaju sledeće ime: vulkanski vrh Čučura na 5260m. Ni jak vetar ni hladnoća nije sprečio da se vrh popne a po koji metar visine još ubaci pod noge.

U velikom finalu na uspon su se namerili Nikola, Maja i Nađa. Marija, Dane i Lena su se odlučili da uspon propuste i odmore i za ostatak ekipe.

Petak, dva časa posle ponoći i 20 naoštrenih planinara. Džipovima prvo do 5000m, uz prepakivanje, brzinski doručak, mrak i čeone lampe počinje uspon. Zatim do baznog kampa na 5200m u svitanje dok se naziru vulkani i planine u okolini. Specifičan reljef i veliko kamenje čini relativno ravnu stazu izazovnom i zanimljivom. Mala pauza se činila još kraćom, pa sledi uspon ka vrhu. Serpentine i još serpentina i sipara, prvog pa drugog prevoja i za svaki se činilo da je to kraj. Činilo! Bilo je tu stajanja, odmora, krekera i čokolada, brojanja preostalih krivina. Ali i ispenjanog vrha!

Na 6057m se prvo našao Nikola, zatim Maja, a nešto kasnije i Nađa. Skor je 3/3. Zastava se zavijorila još jednim vrhom, a nasmejana ekipa par sati kasnije vratila u Arekipu puna utisaka.