”Према историјским и археолошким изворима у Жупи се на трагу вина живи већ више од 3000 година.
Вино је у Жупи вековима било знак моћи, богатства, власти, али и извор опстанка. Пили су га келтски ратници, римски легионари, византијски стратези, српски жупани и цареви, епископи и архиепископи, турски бегови.
Први писани подаци о Жупи и њеним виноградима потичу из XII века. Тада је Велики Жупан Стефан Немања, оснивач средњовековне српске државе, поклонио манастиру Студеници неколико села у Жупи са подрумима, при чему су сва та села имала обавезу да манастир снабдевају потребним количинама вина.”
Читао је Горан тако у недоглед о Жупи, Александровцу, вину…
”Жупа је права мала винска оаза у којој су сачуване аутентичне српске сорте грожђа прокупац и тамјаника.”
Ау, каква тема и какав позив на догађај 9. Жупска винска трка. По ко зна који пут било га је срамота колико мало тога зна, али је желео тај степен незнања да ублажи новим спознајама, што опажајним, што физичким, духовним и наравно оним чулним: мириса и укуса.
Септембар је опет окупио добре људе, на добром месту.
Арковци већ годинама уназад ову манифестацију посећују, а како и не би када је Жупа, престоница лозе и вина, где током три дана фестивала из фонтане на градском тргу, непрестано тече младо вино из жупских подрума.
На пут је кренуло 12 величанствених. Тако ћемо их звати за ову прилику, нека мисле да јесу, иако част изузецима, знамо их.
Сада већ неизбежни Рајко, који је овога пута, за дивно чудо, био усклађен са Гораном по многим питањима, осим по једном, али…о том потом. Снежа Клиска, Јасмина Весић Павловић, Гордана Дамјанац, Јелена Радић Дрк, Ана Мрачевић, Емин Бајрамовић, Владимир Рашковић, Лука Павловић и на крају, а требало је на почетку истаћи их, Саша Козленкова и Ненад Јовановић Шоне. Умало да заборавимо домаћина Зорана Ђукића Сипца.
По обичају, дошли су вече пре трке и то време искористили да обиђу Александровац, проведу заједно време уз вечеру, пиће и много шаљивих прича које мало ко разуме, до њих самих. Гордана је покушавала да нагласи да јој је ово прва трејл трка на којој учествује и да јој много значи, али џабе је то истицати у групи којој је на памети било само да ли да носи своје чаше или ће их бити у финиш зони као и прошле године. Јелена је причала своје последње догодовштине са учешћа на дуатлону и триатлону, али после друге чаше више нису могли јасно да протумаче када је шта радила. Да ли ју је Думић престигао трчећи док је била на бициклу или је он био на бициклу, а она пливала… Шоне се присетио догађаја од прошле године, када је победио на дужој стази са временом које је толико било невероватно за организаторе, да су морали више пута да провере да случајно негде стазу није скратио. Сипац, као члан организационог тима уверавао је да тај може стазу само да продужи, никако да скрати. У сваком случају, понео је ореол победника који је требало ове године одбранити. Саша се надовезала на његову причу са питањем, ко је међу девојкама прошле године био први? Док су претурали по меморији ко је загонетна личност, Саша је са поносом подсетила заборавне да она носи титулу и као да је том приликом желела да најави: навијајте за мене, очекујте и ове године свашта.
Па шта рећи?! Шампиони и пратећи оркестар.
Субота је. Дан који су са толико жеље ишчекивали годину дана. На платоу испред Музеја винарства и виноградарства, где почињу и завршавају све трке, од ране зоре почели су да се окупљају учесници, љубитељи трчања, али и они који ову манифестацију чине посебном, а то су винари са својим штандовима и разним врстама вина, али и другим производима домаће радиности. Журка се спремала, много хране, пића, музике је било спремно, али за улазницу на исту се требало потрудити и истрчати краћу стазу, коју су одабрали фију ликови, чија је дужина преко 6 километара и са око двеста метара елевације, или за оне фију фију ликове, дужа стаза од 14 и по километара са око 450 метара елевације.
Краћу стазу од мушкараца истрчали су са одличним резултатима Емин, Раш и Лука, док су међу девојкама сјајне биле Гордана, Јасмина, Јелена и Ана. Сви су истрчали захтевну деоницу испод 50 минута… добро, скоро сви.
– ”Лука, како је било?” – упита га Рајко.
– ”Супер лагано. Прошетао сам.” – рече овај велики момак са срцем као Жупа Александровачка.
Тачније, Лука се забављао као нико други. Прве фотографије са трке су биле управо његове, пратиле су стазу, а заљубљеници у инстаграм приче могли су да се директно заљубе и у Жупске винограде и пределе којима је водила стаза.
Дужа стаза је била за оне који су или јако спремни, као што су Шоне и Саша, или за оне који нису при памети, као што су Рајко и Горан. Ову потоњу двојицу је срећа овога пута послужила јер је дужу стазу трчала и Снежа, која иза себе има много оваквих изазова, ултра трејл трка на 50, 60, 80 километара, тако да је ова подвојена личност могла да се научи памети и осети право задовољство трчања кроз предивне пољане. На самом старту, одмах након изласка из порте цркве Сабора српских светитеља, пружала се узбрдица која је иза сваке окуке бивала све стрмија, ужа и теже разумљивија како се по овоме трчи?! Горан је искористио искуство од прошле године, па је навукао Рајка да он трчи први део трке, који је био знатно захтевнији од другог, и то је тај сегмент око којег није било сагласности, али сукоб мишљења и негодовање Рајка нису имали времена за одлагање извршења. Када су се попели на врх тог првог узвишења Горан је више за себе изнео размишљање о томе: којим ли пејсом ово трчи Шоне? Снежа је размишљала кратко, а након тога су констатовали да је то један од података који ништа не значи, али задивљује. На крају трке су проверили. Ништа посебно, 4.55 мин/км.
– ”Па на тој узбрдици том брзином ни мој Форд не може да извуче.” – још увек у чуду и са питањем КАКО, констатова Горан.
За то време на краћој стази Јелена је водила своју битку мислима које су је мориле.
– ”Само да ме Шоне не престигне…”.
И није је престигао. Али зато јесте један велики број тркача са краће стазе оставио далеко иза себе. Тај човек не трчи дефинитивно. Он лети. Гоца је уживала у свој лепоти првог трејла и још једном преварила себе и свој став формиран када је почињала да трчи:
– ”Ја да трчим десет километара више нећу! Полумаратон – никад!”.
Хоћеш, хоћеш. И ултрамаратон, и трејл, и свашта ћеш ти још да трчиш и да питаш има ли још.
Циљ је бивао све ближи, а у циљу…
У мушкој конкуренцији и ове године убедљиво први Ненад Јовановић Шоне. Још бољи него прошле године, са сјајним временом 1:01:19. НЕВЕРОВАТНО!
У женској конкуренцији и ове године прва Саша Козленкова, са сјајним временом 1:21:39. НЕВЕРОВАТНО!
Свака част свима, али… Шоне је принц вина, а Саша принцеза. То што су били толико брзи да се уопште не сећају стазе, ниједне лепоте уз стазу, има ко ће о томе да им прича.
Радост и задовољство је делити стазу са њима, макар трку завршили 50 минута после њих, као што су то учинили Снежа и Горан.
А у циљу боговски. Као да је сам Дионис, старогрчки бог вина и уживања организовао дочек финишерима. Легенда каже да је путовао светом само да би људима рекао како се прави вино. Његово путовање се завршило кад су сви знали правити вино, након чега се вратио на небо. Људи су му се захвалили на занимљив начин: испијањем вина и певањем. А Арковци воле попити и пустити свој глас.
Окусили су све чега су се дохватили. Црвено, бело, розе, ајвар, погачице, сендвичи, пите, слатко од свега и свачега, изобиље ића и пића. Музика их је вратила у младост, а младост у свакоме од њих је сачувана за дане и године које долазе.
Хвала Жупи, хвала Župska vinska trka на гостопримству, на сјајној манифестацији, на савршеној организацији. Бићемо стрпљиви, чекаћемо септембар 2026. године, јер септембар зна да окупи добре људе, на добром месту.
