Севиља!
Легенда каже да је основао Херкул, док историјске чињенице говоре да су град основали у 8. веку пре нове ере Тартешани, најстарија и најзападнија медитеранска култура, која се помиње још у првом миленијуму п. н. е.
Севиља је одувек била центар јужне Шпаније, а током 16. и 17. века постала је највећи шпански град, али и важна морска лука.
До ових дана, овај град је био познат по много чему – фламенку, тапасима, поморанџама, сликовној архитектури, која представља мешавину арапских утицаја и готике, старог и модерног, велелепног и скромног.
Јесте ли знали да је у Севиљи сахрањен Колумбо?
Знате оно наше, Колумбо нина нана радозналог… Е, баш тај радознали, након што је умро пропутовао је више него што ће многи за живота. Умро је у Ваљадолиду 20. маја 1506. као веома богат човек, где је првобитно и био сахрањен. Затим је пребачен у Севиљу, па у Санто Доминго, па у Хавану, па поново у Севиљу 1898. године. А? Шта кажете? И данас је тамо, у Госпиној катедрали.
Ух… о Шпанији и Севиљи може да се чита, пише, прича данима, а свака нова реч само појачава жељу да се крене на пут, под хитно.
Гоца није више могла да издржи. Одлучила је – ТО МОРАМ ДА ВИДИМ!
Да Гордана, али не идеш тамо да се шврћкаш. Идеш да трчиш. Ни мање, ни више него маратон.
Припрема је трајала у тишини. Недељама уназад је позивала да јој се придружимо на недељним дужинама, међутим Страва је из недеље у недељу показивала да је одлично што се на њене позиве многи нису одазвали јер су те дужине бивале све невероватније. Једном 24 километра, па 26, 28, иде даље, 32 километра, 30 километара….и тако из недеље у недељу.
– ”Гордана!” – знао је да пита Рајко: ”шта користиш, мајке ти? Јес` то ти? Она што је говорила да ни 10 километара неће да трчи.”
Гордана се смешкала, позивала на недељне дужине и ћутала. Пустила је успех да направи буку.
На пут је кренула, а са ким друго, него са покером сјајних дама, Веселом, Сањом, Зоком и Биљом. Сјајним спортистима, још бољим људима. Марусја би рекла: љубав, срећа, радост. Кренула је са циљем да се врати као победник, да уђе у свет пробраних, малобројних. Сумња у то да ли ће успети никада није ни постојала.
Два дана аклиматизације протекла су у савршеном споју страственог фламенка, спортске енергије, историје архитектуре, ноћних провода по којима је центар Андалузије препознатљив у свету.
Фотографије које су пратиле ове девојке, нама са ове стране гране су изазивале пажњу, јер кратки рукави, сунце, осмеси, дружење и ишчекивање дана трке преносиле су сву позитивну енергију која се осетила до Новог Сада толико да је Рајка понела атмосфера па је кренуо на посао у мајици кратких рукава иако је напољу било близу нуле. Вратио се по јакну. Схватио је – није у Шпанији.
Недеља. У Србији празник који се и у Севиљи славио. Преко 17 хиљада учесника на старту. Међу њима и наша Гордана. Временске прилике какве се само пожелети могу. Марусја каже да се она лично побринула за то, преко везе, помолила се за Гоцу, Веселу, Зоку, Биљу, Сању, а те молитве су стигле где треба и услишене на задовољство свих.
Километри су се слагали, а Гордана је константним пејсом, оним како се спремала, мотала севиљски асфалт под ногама. Успут, имала је сасвим довољно времена да се поштено исприча са госпођом која је питала, ШТО ЋЕ ГОРДАНА НАМА ОВАЈ ИНЦИДЕНТ?
Игнорисати таква питања је најбољи одговор, а Гоца та питања није ни чула јер се поред физичке припреме за маратонску дистанцу, озбиљно психички припремала, ни мање, ни више него учећи текст песме Фигара из Севиљског берберина, наравно, прилагођену њеној улози, коју је километрима певала:
Ах, леп је живот мој, прави ужитак
Живот је леп
Добром тркачу
Славном кô ја, славном кô ја
Ах, браво Гордана, браво, брависимо
Браво, брависимо
Ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла
Да л’ ико сретнијег од мене зна?
Да л’ ико сретнијег од мене зна?
Ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла-ла
Гордана сад, Гордана дај
Гордана сад, Гордана дај
Фигаро суј, Фигаро ђуј
Фигаро суј, Фигаро ђуј
Ја сам фактотум у граду том
Све сам и сва!
Још километар ил` два!
Још километар ил` два!
Све сам и сва!
И тако, уживајући у месту и тренутку у коме се налази, снимајући, фотографишући и певушећи, са осмехом на лицу, без икаквих криза, учинила је наша Гордана оно што је мање од 1% људи у свету – истрчала је свој први маратон.
Pronto a far tutto, la notte e il giorno
Sempre d’intorno in giro sta
Miglior cuccagna per un corridore
Vita piu nobile, no, non si da
La la la la la la la la la la la la la!
