Знаш ти како се постаје прави шампион?

Некако сва симболика одлазеће године, барем када је АРК Фрушка гора у питању, па чак и наслов поменутог филма, сажет је у тој једној реченици.

И победили смо!

Традиција дуга 13. година, да се симболично тркачка година завршава на Рециклажном маратону, ни ове године није изневерила. Напротив. Иако првобитно осмишљена да се окупе људи, друже, да се резимира протекло, испланира следеће, лагано истрчи, поприча, почасти… почевши од саме организације, преко постигнутих резултата, закључно са бројем учесника и њиховим утисцима, можемо закључити да ”Рециклажа” расте из године у годину. Ево је, улази већ и у озбиљне пубертетске године.

Сада би требало да напишемо ко је све од АРК-оваца учествовао и какве је резултате постигао. Ово је баш тешко сумирати. Можда би најлакше било рећи: СВИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ И ОДЛИЧНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОСТИГЛИ. И ово није далеко од истине.

Оно што је карактеристика АРК-оваца, у пуном смислу речи, представља она чувена реченица Карија Пешића: ”СВИ ЗА ЈЕДНОГ, ЈЕДАН ЗА СВИ.”

У јединој трци у којој нема одустајања, нема граница, услова, где нема дисквалификација, где су сви победници, међу АРК-овцима су се постављала два питања: које имам задужење и колико ћу да истрчим. Слушали јесмо, али смо се и уверили да је могуће да људи буду у исто време на два различита места.

Јаца је све тркаче дочекивала у пријемном центру и делила стартне пакете. Да ли треба да наглашавам да је прво све у физичком и организационом смислу одрадила и да се данима пре трке бавила сваким детаљем?

Матија је постао лик од поверења, задатка. Оно што мало ко може да уради, урадио је. Водио је бригу о томе да скуп случајних бројева буде додељен сваком учеснику, да сви знају ко је ко, а опет сви срећни и задовољни јер је баш тај број изабрао да им буде на грудима.

За то време Рајко се мувао на потезу између Кеја, званог Сунчани који је за ову прилику био невиђени, и пријемног центра и више сметао, него помагао. У тој његовој шетњи и давања интервјуа РТВ, на старту је опет угледао Јацу.

– ”Зар ниси мало пре била у пријемном?”

– ”Ово су ми колеге са посла. Трчим седмицу. Спремам се за Рим следеће године.” – рече наша краљица.

И ако бисмо нешто могли да пожелимо свим пријатељима, то је да свако има краљицу као што је ми имамо.

Лука је у ових годину дана постао Човек. Одговоран, детаљан, озбиљан. Његова математичко-информатичка глава је сваког учесника трке штриклирала, неке по бројевима, неке по именима, али нико није остао ускраћен за тачно време, километражу и честитке за учешће на трци. Умало Рајко да му направи проблем, јер му је донео 15 стартних бројева, а сви исти 1244. И за њих је Лука нашао решење. Вратио их Рајку па нека се он бави са њима.

Од учесника на трци, маратонску дистанцу су истрчали Мирослав Савић, Зоран Овцин и Небојша Вујковић Цвијин. Браво момци, или нисте знали да сте могли да станете после сваког круга, као што би то Горан и Марусја учинили, или сте много јаки.

Гордани је тог дана био рођендан. Одлучила је да се части са километрима, где је сваки километар представљао годину живота. С обзиром на то да је мали број људи знао колико она стварно има година, АРК-овци су пажљиво, ћутећи, нико ником не откривајући да броји, а бројали су сви.

Горан је био уверен да пуни 25, јер мислио је да су генерација. Избројаше 28 километара.

– “Значи, ипак је старија од мене.” – помисли Горан.

Браво Гордана, за овај подухват Шоне је већ изабрао нову црвену свеску.

Исту деоницу истрчао је и наш краљ Војводине Виктор Шевцов. Он је одраније познат по томе што се пријави за маратон, а истрчи 50 километара јер му је 42 мало. За прохладан децембарски дан, истрчао је сјајних 28 километара за време које многи ни десет километара краћу деоницу не могу.

Међу момцима, Слоба Атанасов, Немања Исаков и Александар Думић, алијас Инспектор на шљаци згазили су полутку, с` тим да је Инспектор преузео на себе одговорност да Јелена Радић Дрк истрчи свој први полумаратон. Јелена је у току године већ оборила своје неке границе, о којима никако да стигнемо да прочитамо које слово, а завређују пажњу. Нпр. истрчала је у Ечкој петицу први пут за испод 30 минута, јер је и њој, као и Марусји Рајко рекао да они који трче са пејсом споријим од 6 минута по километру не сматрају се тркачима. Тако да, после тог резултата, Јелена је изашла на Рециклажни маратон да истрчи седам километара. Знате како то бива, седам по седам, па још седам, Инспектор то везао лисицама и не да да одустане, Јелена се придружила полумаратонцима. Јесте да је све болело, али вредело је.

Од девојака, полумаратонску дистанцу истрчала је ииииии….сећате се оне девојке што је Рајку на Церу објашњавала како је члан АРК и како јој је Шоне тренер? Е, баш она. Ивана Мијановић. Шоне јој је тренер. Онај Шоне познати, један једини. И Рајко га познаје. Свака част девојке.

Истинско освежење за све нас је што нам се током ове године придружила Јелена Вукшић. Претходне недеље истрчала је свој први полумаратон у Боки. И поред тога што су јој два дана тражили торбу по аеродрому, успела је да се упише у клуб полумаратонаца. На Рециклажном је желела да истрчи седмицу, лагано, да то буде рециклажа душе и тела, растрчавање. Међутим, повукао је добар осећај и жеља да дуже буде на стази. Где је седам, ту је барем још седам. Браво Докторееееее… или, родно равноправно Докторицееееее!

– ”Шта трчиш следеће године?” – упитао је Рајко.

– ”Све! Све трчим.” – одговори без да се задихала после 14 км.

Од момака, такође нови члан АРК-а, Јован Ракић је истрчао 14 километара. Браво Јоване и добро нам дошао.

На најкраћој деоници од 7 километара Бранислав Бане Живаљевић је прелетео круг, желећи што пре да дође до масаже, где је чекала Милена. А Миленце и Марусја су несебично масирале, и масирале све којима је био потребан опоравак после трке.

И тако, још једна година, са много прича, емоције, година која нас је потресла, али и повезала, створила нераскидива пријатељства, година која нас је ојачала, полако се приводи крају.

Знате како се постаје прави шампион? Тако што изађеш на терен кад је најтеже… и победиш!

Воле Вас АРК-овци