Maja Živkov
Prvo i osnovno: Na dogovor uvek spremna, osmeh je tu za sve koji znaju da osmeh vrate!
Počela sam da trčim pre otprilike 7 godina. I tada nisam imala neki cilj. Uglavnom su to bile male distance. Trčanje u parku, trčanje do drugarice (kod koje sam imala rezervnu odeću), trčanje do škole, jutarnje trčanje pre škole… Uglavnom, bila sam mlada i svesno ušla u svoj svet.
Danas se već nešto dešava u mojoj glavi (hoću da kažem više razmišljam o trčanju). Trčanje je za mene kao najbolji drug. Niko mi to ne može izbaciti i svesno odlažem neke obaveze samo da bih uhvatila moju stazu i uživala. Danas sam srela jednog drugara dok sam trčala. Morala sam da stanem jer ga dugo nisam videla. A on mi je samo jedno rekao: “Ja ti zavidim. Ti ne možeš da živiš bez trčanja! Svaka ti čast!” Drago mi je kad ljudi prepoznaju tu ljubav.
Ove godine sam počela i trke da posećujem. Ne znam zašto mi je tako dugo trebalo, ali mislim da je 2012-a bila moja godina, sa dosta prepreka ali da nije bilo tako neke stvari nikad ne bih naučila i sada sam veoma zadovoljna zbog toga! Prvi polumaraton ove godine i prvi maraton. Ukupno 8 trka. O rezultatima nikad neću pričati jer nisam u tom fazonu. Jedino što me interesuje to su dobri ljudi, svesni sebe i svojih postupaka. A to sam pronašla u ovom lepom klubu. I zaista sam srećna što smo se našli i što je sve krenulo tako spontano. Nadam se da ću vam sledeće godine biti malo bliža, kako bi se bolje upoznali i trčali zajedno!