Apći-ha-a-a-ambrozija!!! Šmrc-šmrc…

Stigla je i ove godine. Nisam ni mislio da neće doći, ali sam se sve nadao da će me zaobići. Ali ne. Posle par dana malih signala, juče se pokazala u svojoj punoj podlosti. Ali nisam je dočekao nespreman. Naoružan sam, pre svega, iskustvom od ranijih godina. Postoji mnogo načina da se, ako ne uklone, a ono bar ublaže muke prouzrokovane ovom zlobnicom koja baš nije morala da se izrodi u svetu flore. Nije sve u lekovima. Štaviše, njih izbegavam koliko god mogu, i gledam da ih koristim što manje tokom sezone ove pošasti. Ali pre nego što pređem na konkretne savete, evo nekoliko uvodnih reči. Uz ogradu da je većina informacija navedenih u ovom tekstu rezultat ličnog iskustva i sopstvenog istraživanja. Kontakt informacije komunalnih službi odnose se na grad Novi Sad.

Pogledajte sliku sa početka teksta. Vidite tu crvenu mrlju na sredini što podseća na malo deformisani krug. I sada zamislite gde bi bio centar tog “kruga”. Pogađate, Novi Sad i Beograd su vrlo blizu, reklo bi se da je Subotica u samom epicentru. Pravi smo baksuzi! Japanci imaju zemljotrese, a mi imamo a-am-bro-pćiha-ziju. Šmrc, šmrc… Najviše u Evropi, očigledno. Ili je to zbog toga što je naša zemlja takva da ovde korov dobro rađa, ili mi ne znamo da ga iskorenimo, a ostali očigledno znaju.

Na osnovu višegodišnjeg praćenja, uspeo sam da izdvojim dve sorte ambrozije na terenu u Novom Sadu. Razlika u obliku lista je minimalna, a slika koju prilažem je nešto najpribližnije što sam uspeo da pronađem. Važno je napomenuti da se ambrozija na osnovu oblika lista vrlo lako prepoznaje već kao izdanak visine do samo 10 cm. Ako je prepoznate, iščupajte je zajedno sa korenom i jednostavno ostavite tu da se osuši. Dok nema cveta, potpuno je bezopasna. Olakšavajuća okolnost je to što, za razliku od nekih drugih korova, koren ambrozije vrlo lako izlazi iz zemlje, čak i kada su u pitanju primerci koji su već uznapredovali i dostigli visinu preko jednog metra. Naravno, sa velikima ćete se morati tek malo više pomučiti, ali ide. Upozorenje – ako ste alergični, a čupate stabljike koje već cvetaju, gledajte da ubrzo posle “akcije” operete ruke i sve delove kože koji su došli u dodir sa biljkom.

Ako ste alergični na ambroziju, tokom prve polovine avgusta možete očekivati početak pojave sledećih problema:

1. Jak svrab u očima, vlaženje i crvenilo.
2. Svrab u ušima, ali u dubini, gde se ne može počešati – osećaj kao da vam je svrab u sredini glave, i da ste nemoćni i jedino što vam preostaje je da trpite.
3. Svrab u zadnjem delu svoda nepca, koji vas tera da pokušate da se češete jezikom ali ne uspevate.
4. Obilno i nekontrolisano curenje nosa u vidu bistre tečnosti kao voda, u pojedinim danima toliko intenzivno da ste prinuđeni da trošite papirne maramice jednu za drugom tokom čitavog dana.
5. Nagli napadi kijanja koje može da se ponovi i desetak puta uzastopno, što izaziva oštećenje sluzokože disajnih puteva, čime ona gubi svoju zaštitnu funkciju.
6. Zapušenost nosa tokom noći, što vas prisiljava da tokom spavanja dišete na usta. Ovo izaziva suvoću grla koja može dovesti do iznenadnog napada kašlja i gušenja tokom noći.
7. Glavobolja, kao posledica jednog ili više nabrojanih simptoma.
8. Svrab na koži, ako dođete u dodir sa biljkom koja cveta.
9. Kako sezona odmiče, tako osećate sve veću slabost organizma, koja se može opisati kao “slična gripi, ali drugačija, i jednako teška” – u svakom slučaju, izuzetno neprijatan osećaj. Ovo je posledica kontinuiranog slabljenja imuniteta tokom perioda od dva meseca, tokom kojeg je imunitetski sistem prinuđen da se svakodnevno bori protiv “agresora”.
10. Vrlo često, zbog kontinuiranog slabljenja imuniteta tokom dužeg perioda, kao i oštećenja sluzokože disajnih puteva, sezona ambrozije može da se završi i upalom grla koja zahteva lečenje antibioticima.

Ovde sam nabrojao samo simptome koji pogađaju mene. Postoje i blaži, ali što je naročito zabrinjavajuće, i mnogo teži slučajevi.

Kada smo već tu gde jesmo, šta nam je činiti? Postoji čitav arsenal metoda, sredstava i postupaka koji se mogu primeniti. Nabrojaću prvo one koje sam primenjivao da bih sebi pomogao.

1. Koristite antihistaminike. Najbolje ih je uzeti uveče, pred spavanje.

2. Koristite nazalne sprejeve (preporuka lekara – Avamys).

3. Koristite kapi za nos i kapi za oči (sve navedene lekove koristiti isključivo po uputstvu lekara specijaliste, posle obavljenog pregleda, a nikako samo po uputstvu prodavca u apoteci). Preporuku za lekara možete pronaći na kraju ovog teksta.

4. Povećajte unos kalcijuma.

5. Ispirajte kosu i umivajte se više puta dnevno, a pre spavanja obavezno. Prilikom umivanja posebno temeljno isperite oči.

6. Ne sušite veš na otvorenom prostoru, naročito ne posteljinu.

7. Spavajte sa zatvorenim prozorom.

8. Ne izlazite na otvoreno u periodima kada su koncentracije visoke, što se može pratiti na sajtovima koji će kasnije u tekstu biti navedeni. Ovo naročito važi ako se bavite sportovima koji se treniraju na otvorenom kao što je trčanje. Pokušajte da treninge pomerite u doba dana kada su koncentracije manje, ili ako ste izuzetno osetljivi, zamenite treninge na otvorenom za salu i korišćenje stacionarnog bicikla, eliptika, trake za trčanje i slično.

9. Koristite filtere za klima uređaje u stanu i automobilu koji imaju sposobnost da zadrže čestice polena.

10. Planirajte da provedete godišnji odmor, ukoliko je moguće, tokom sezone cvetanja ambrozije, na mestima gde je nema. Ovo je najteže primenjiva tačka od svih navedenih.

11. Žvakanje pčelinjeg saća može da pomogne (provereno u mom slučaju). Ne znam kako deluje, ali pretpostavljam da ima veze sa jačanjem imuniteta. Osobe koje sumnjaju ili imaju dokazanu alergiju na med ovo svakako ne smeju da rade.

Postoje i druge metode lečenja koje nisam koristio, ali su kod nekih pacijenata pokazale dobre rezultate:

1. Imunoterapija kapima (hiposenzibilizacija)
2. Akupunktura (primenjuje se na Klinici za neurologiju KCV Novi Sad, dr Aleksandar Kopitović)
3. Homeopatija

Tako što ćemo uništiti biljku gde god je nađemo. Kada kažem “uništiti”, pri tome ne mislim da trebamo da stavimo masku na lice i krenemo u džunglu u akciju čupanja (mada sam i to radio svojeručno kada su pojedinačni izdanci ili manje površine bile u pitanju). Čupao sam i takve primerke koji su bili moje visine, ali i male tek iznikle zlobnice, najbolje ih je satrti već u povoju. Ali generalno, sami protiv svih ne možemo mnogo postići. Treba znati nekoliko činjenica:

1. Svaka površina je u nečijem vlasništvu, tj. neko je odgovoran za nju.

2. Postoje zakoni.

3. Postoje nadležne inspekcije.

4. Te inspekcije imaju kanale komunikacije preko kojih se može izvršiti prijava nesaniranih površina, odnosno nesavesnih vlasnika tih površina.

5. Inspekcije zaista RADE svoj posao, provereno!

Trebalo mi je oko godinu dana, ili dve sezone ambrozije, da dođem do tih kanala. Telefonirao sam i slao mailove, slali su me od nemila do nedraga, pričao sam sa svim mogućim inspekcijama, gradskim, pokrajinskim, republičkim, sa laboratorijama, zavodima i raznim drugim nadležnim i nenadležnim institucijama, da bih na kraju dobio “pravi broj”. “Pravi broj” je u stvari, verovali ili ne, mail adresa inspekcije (ili čega već) u Novom Sadu, na koju možete poslati anonimnu prijavu, tako su mi rekli u telefonskom razgovoru. Kada sam saznao tu adresu, nisam verovao da će funkcionisati. Ali ništa me nije koštalo da probam. U svom komšiluku našao sam zapušteni plac ograđen ogradom od dva metra, preko koje su preteći izvirivale stabljike ambrozije. U pitanju je bio teren pripremljen za buduće gradilište, i ostavljen da čeka da investitor proda dovoljno vazduha da bi počeo gradnju. U međuvremenu, biljka nije gubila vreme, rasla je, rasla, i rasla… Nije bio problem saznati ime građevinske firme –  vlasnika placa, jer, valjda po nekom drugom zakonu, tu informaciju moraju da istaknu na tabli. Adresa takođe nije bila problem, jer preko puta je već dovršena, useljena i numerisana zgrada. Poslao sam sve te podatke na dotični mail, anonimno naravno, jer rekli su da tako može. Iako sam bio skeptičan prema svemu tome, verovali ili ne, sa tog gradilišta ambrozija je nestala u roku od dva dana. Znate onaj fazon, “kada je mene krenula karta”! Kako sam se posle toga dao u skaute! Zalazio sam duboko u neprijateljske redove i slao prijavu za prijavom. I ambrozija je redovno nestajala u roku od dva dana. Svaka čast tim ljudima iz inspekcije, ko su da su! Verujte mi da sam u noćima koje su sledile osetio razliku, jer u pitanju su bile lokacije blizu moje adrese. Zaista je imalo efekta. I sada, konačno, evo te adrese, jer to je ono što ste čekali:

…pa, u akciju!

Ostali meni poznati podaci o instituciji (moguće da su neki od podataka u međuvremenu promenjeni):

Žarka Zrenjanina 2 / IV, Novi Sad

Centrala: 021/420-299

Kontakt osoba: Jasmina Trbović Stanković, direktan broj: 021/4882-985

Za stručne savete, preglede i terapije, i sve ostalo vezano za alergijske probleme, preporučujem doktorku Dušicu Jarić, pulmologa iz Novog Sada, čiji sam pacijent. Komentar doktorke Jarić možete pogledati i u sledećem prilogu RTV.

Molim svakoga ko dođe do novih informacija vezano za bilo šta navedeno u ovom tekstu, ili otkrije da su navedene informacije postale nevažeće, da mi javi kako bih mogao izvršiti korekciju. Unapred hvala. Samo zajedno možemo iskoreniti tu pošast.

I… šmrc-šmrc… srećno!

 

Slične objave

• Амброзија све озбиљнији проблем Војвођана (www.rtv.rs)
• Novi Beograd u napadu na ambroziju (www.politika.rs)