Sam naslov je sve rekao. Razlog pisanja ovog izvestaja je upravo taj – nema muzike na trci ko juri za ozbiljnijim rezultatima! Juce sam to i naucila! Teske volje, ali u buduce cu je slusati samo na treningu, i to samo na jedno uvo.
5. ULTIMATE NUTRITION TRKA PRIJATELJSTVA u KULI je, kao sto se i ocekivalo, prosla u divnoj atmosferi. Dosta nas je iz kluba islo, kao i svake godine. Divne majice u paketima – pogotovo muske – svaka cast! Prva trka je bila za mladjariju, isli su 1000 metara, a glavna trka na 6000 m je startovala u 18h. Velika konkurencija, kako kod muskaraca tako i kod zena.Dosta ljudi je ucestvovalo,a u istinu i dosta devojaka, za razliku od nekih drugih trka…
Ali okej, bilo je dosta razloga da ovo bude jedna od masovnijih trka kod nas.. Neki od razloga mi se bas i ne svidjaju, ali to cu ostaviti za sebe.
KAKO SAM DOZVOLILA DA DEVOJKA ISPRED CILJA PROLETI PORED MENE I ZAUZME POSLEDNJE MESTO NA POSTOLJU, A JA JE NE CUH JER SAM SLUSALA j. MUZIKU!!!
Trka je bila brza, prosla sam je u vremenu 00:25:53. Moram da pomenem i to da se i Vlada moj, koji inace ne trci uopste, upustio u tu avanturu i odlucio da je i on istrci. Ucinio je to, i zavrsio je za 00:35:03!
Naravno da sam ponosna! Taj dan je i pusio manje, zahvaljujuci citavoj situaciji 🙂
Nego, trka je prolazila brzo, nisam imala vremena da razmisljam ni o cemu drugom osim o tome kad cu proci kroz cilj.Pratila sam ritam Dragane Spehar, prva dva kilometra sasvim slucajno, a posle sam se drzala uz nju do samog kraja.
Pred kraj, nekih 500 metara, preticemo devojku koja je bila ispred nas dve, videlo se da je nesto boli, imala je dobar tempo ali se drzala za desnu stranu struka. 50 metara pred cilj, ista ta devojka pretice sad nas i to sigurno brzinom od 15-16km/h, tolikom da nisam imala vremena da reagujem.
A zasto nisam reagovala na vreme? Eh da, muzika u usima ucinila je svoje, ni u jednom momentu mi nije ni palo na pamet da ce ubrzati uprkos tim bolovima koje se cinilo da ima… Nisam razmisljala..
No, nije ni bilo na meni da mislim, vec da slusam sta se desava oko mene!
Kasnije na proglasenju, uz iscekivanje da svi cujemo ko je deseta devojka na podijumu, jer iz prve nisu mogli da nadju koja je deseta, organizatori prozivaju nju… Ih, pa da li je moguce.. kao da sam znala da cu biti 11-ta. No,ne bih bila da nije bilo tih prokletih slusalica. Ne znam joj ime, ali moze da bude zahvalna samo tim mojim slusalicama sto je uspela da prodje pored mene tik pred cilj i zauzme to zadnje mesto na postolju. To sto je ona uspela to vise niko nece uspeti. Obecavam, idemo gore i samo gore!!!
Aleksandar Pavlović