17. ZIMSKI MARATON SAMOPREVAZILAŽENJA NIŠ

Nedelja, 5:30, ja ispred kompa mrljavim pirinčanu kašu i kao i svaki kampanjac čitam pred polazak o trci na koju idem. Zvoni mi mobilni i čujem Mrkija (Ivan Simić, za neupućene) kako me pita da li sam budna. Pa naravno da sam budna, za pola sata treba da se vidimo?! (primećujete već moju mrzovolju, ha?). Odmah sam znala da ne zove da u poslednji čas usaglasimo boje kupaćih kostima. Reče mi da ima temperaturu i da nije u stanju da trči. Pitah ga što mene zove kada Miloš vozi i treba uskoro da ga pokupi. Verovatno zatečen tolikom mojom prijateljskom brigom, predloži da ide kao gledalac. Ja mu politički korektno rekoh da je glupo da ide ako se ne oseća dobro, mada, među nama, nisam mislila tako ni jednu jedinu reč!
NARAVNO DA TREBA DA IDEŠ! Zbog tebe smo celu akciju i organizovali. Ja sam juče trčala Palić i boli me uvo za jos jednu trku!
Eto, sad znate sta sam stvarno mislila, ali nemojte da mu kažete da ne prestane da me voli.
Istina je da mi se ova zimska pauza odužila i da su počeli da mi nedostaju naši čoporativni odlasci, naš putujući cirkus po trkama Srbije.
Pošto sam ja jedno izuzetno prijatno i šarmantno biće kad sam namčorasta, odlučih, zdravlja mojih saputnika radi, da prespavam put. Neću vam reći šta sam sanjala, ali raspoloženje mi se svakako popravilo kad sam se 2h kasnije ponovo uključila u svet oko sebe.

Bila sam iznenađena količinom zaostalog snega u Nišu, a svežina je još uvek štipala za obraze. Kod prijavnog stola već su se okupili dežurni krivci svakog maratona: Miljurko, kojem veliko hvala, jer po principu – izdali me prijatelji (čitaj, Mrki), izdao me brat (čitaj, moje seke, moja krv, moja tehnička podrška), ne bi imala ni jednu jedinu sličicu, da nije bilo njega. Pa dalje redom Saša Gacik, Srećko, Drago Boroja, Aca Krstić….. Trka je svojom organizacijom više ličila na ultru. Trčali su se kratki krugovi (1070m), polumaratonci 19, maratonci 39 i svakome je dodeljen brojač. Ja sam izvukla slovo H i slatkog curetka, brojačicu, koja me je sa svakom reckom bodrila sve glasnije i jače. Razmišljala sam kako li će mi se telo ponašati danas, dan posle tek istrčanog polumaratona, hoću li se smoriti zbog kratke staze i trčanja u krug. Međutim, nekako je sve ispalo baš dobro. Naravno da sam od starta osetila težinu nogu i shvatila da neće biti lako, ali upravo kratkoća staze mi je ovaj put pomogla. Posle nekog vremena mi se činilo da sve brže završavam krugove, mada me gaša, moj glas razuma demantovao, samo sam vec napamet naučila stazu. Ali radovala sam se svakom prolasku pored zapisničkog stola, moje nasmejane brojačice koja mi maše i još jednom krugu manje. Počela sam da računam koliko krugova se ljudi u parku zadržavaju na klupama, koliko često me Miloš pretrčava (na svaka tri kruga jednom) i da se čudim kako na neke ljude za koje znam da trče nisam naišla ni jednom.

A dan je bio savršen za trku. Lep i sunčan, a temperatura taman kako treba. Na okretištu uvek vode, čaja, supe, grožđica, jabuka, keksića i ostalih drangulija. Neko vam uvek nesto pruža, bodri vas i navija.
U prvom krugu sam mislila da neću doživeti drugi, u 17. mi se kao moralna podrška pridružio Miloš, mada mislim da je to bio pokušaj da me dokrajči tempom i oslobodi jedno mesto u kolima, pošto, kako sam kasnije saznala, dok sam ja muku mučila, oni su uz okrepu dogovarali nove putnike za povratak!!!
Posle smo otišli da se bućnemo u bazen. Sa razočaranjem sam otkrila da me neko prevario da su u pitanju termalni bazeni, tako da sam bila prinuđena da mašem ručicama da se ne bi smrzla. Iako je, ruku na srce, voda bila prijatna, ja sam se navukla zime čekajuci proglašenje i nisam htela ni do kola po jaknu, da mi neko ne mazne pehar . Posle smo našli i saunu gde sam konačno uspela malo da se ugrejem iako su mi tabanići tvrdoglavo ostali hladni do kraja.
Posle se potrpasmo u kola. Kolega Dragan Ćirić i ja prepunismo gepek zlatom i peharima, tako da je zadnji deo osetno otežao. Ostatak ekipe nas je zato bockao, bilo je čak i pokušaja ulubljivanja i otuđivanja, ali izborismo se nekako. Kratka dremka i evo nas opet u Beogradu.
Sve u svemu, lep dan, lepa trka i zanimljiv vikend.

 

 

 

  • the RaIII

    E, da je više ovakvih devojčica !?!

  • Anonymous

    Rekao bi čovek, dremka ovde, dremka tamo, malo čaja i kolačića i eto ga polumaraton! 🙂

  • Sipac

    Veoma zanimljiv tekst! Pretpostavljam da se trčalo u Čair(u)!!!

  • Tanja

    jupiiii!! divnoo!! jos da je cela ekipa bila na okupu,di bi nam bio kraj! :***

  • Sasha Tucakovic

    iliti piece of cake 😉

  • Sasha Tucakovic

    da, trčalo se u čairskom parku 🙂

  • Sasha Tucakovic

    🙂