17. Dunavski polumaraton – izvestaj iz mog ugla

Prodjose i taj dugo ocekivani Dunavski polumaraton. Trka koja se nije smela propustiti. Nije mi se svidela cinjenica sto je dan odrzavanja trke pao na subotu, iz razloga sto moja podrska taj dan nije mogla fizicki biti uz mene,ali je tehnologija zvana telefon taj dan odradila svoje.

Pozamasan broj Arkovaca se taj dan uputio ka Apatinu, tj. Banju Junakovic. Vreme nas je taj dan posluzilo, bilo je suncano i malcice svezije. Ljudi preko 300. Fina organizacija, ogromna kolicina pozitivne energije.

Trka je startovala tacno u 11h. Trcalo se od Banje Junakovic, kroz Apatin, pored obale Dunava i nazad. Sto se tice same staze, bila je dobro obelezena i obezbedjena, zanimljiva (za razliku od nekih drugih polumaratonskih staza koje su u najmanju ruku dosadne i monotone), a osvezenja je bilo dovoljno i cesto . Kilometri su mi brzo prolazili.Na 13-tom, kad sam pogledala na sat i videla da trcim ravno 60 minuta, bilo mi je jasno da dobro idem i da sad treba samo pametno, bez menjanja tempa. U par navrata sam iskoristila momente “normalnog disanja” da okrenem svoju drugu polovinu. Bilo mi je potrebno malo dodatne snage i podrske, s obzirom da sam polozila u ovu trku sve nade za postizanje novog rekorda.

Isla sam odlicno do 18.km, a nakon toga sam osetila manjak energije, par sekundi sam isla slabije, ali nisam smela glavom kroz zid, jer da jesam imala bih zeludacnih problema, a u tom slucaju jedino bih mogla da stanem, nedao Bog. Morala sam odmereno do cilja. Eno table, 20.km, ubrzavam postepeno, shvatam da je nas Jovica iza mene,posle mi kaze pratio me vec neko vreme. I on takodje ubrzava. Poslednjih 200 m trcimo rame uz rame, hvatam ga za ruku, ali nije uspeo mojim tempom do cilja, pa sam ja uletela 2 sekunde ispred njega. Skocila sam. Ne mogu opisati srecu koju sam osetila kad sam videla na satu 1:40. Nisam mogla da verujem, oborila sam svoj rekord za vise od 5 minuta. Polako su pristizali i ostali takmicari, a poslednji koji je usao u cilj je bio deda Miloje, koji sa svojih vise od 80 godina i dalje zadivljuje trkacki svet svojom izdrzljivoscu i upornoscu. Svaka mu cast!

Trka je prosla prijatno, verujem da su svi bili zadovoljni celokupnim dogadjajem, za koji i ja sama imam samo reci hvale.  U 14h je usledio rucak, a nakon rucka proglasenje pobednika i propratna ceremonija. Na zalost, oduzilo se, nisam imala vremena da pratim proglasenje do kraja. Bilo je naznaka pre trke da sam u konkurenciji za prva tri mesta u kategoriji z-20, ali kad sam pre polaska otisla da se raspitam niko nije znao da mi kaze ista, cak sam dobila i potvrdu da nisam upala u prve tri. Spremili smo se  za polazak, i taman da krenemo javljaju mi da sam ipak trece mesto u pomenutoj kategoriji. Tada mi je bilo jos draze, em odlican novi licni rekord, em trece mesto, jos samo da je on bio tu…

Pozdrav za sve Apatince koji su podrzali nas trkace. Hvala Vam!

  • Dejan Nikolic

    Bravo keti za postignut rezultat i lični rekord. Sve se može kada je “lepo” vreme. 🙂

  • Hvala. Jeste Deki,upravo tako, a da je bilo “lepse” vreme, bio bi i rezultat bolji, uverena sam. Ali ispunila sam svoja ocekivanja, i sad idemo dalje, u nove pobede!

  • Bojana

    Odlično istrčano vreme i fenomenalna slika sa cilja!

  • Hvala! I hvala jos jednom Natasi za fotku!

  • the RaIII

    Sjajna slika sa cilja!!! Ne zelim da hvalim rezultat zato sto ja ocekujem 1:35 u skorije vreme, tako da je ovo samo logican put…