U današnje vreme, kada je trčanje u ekspanziji, kada bukvalno u svako doba dana u većem gradu možete izaći iz kuće i videti nekoga da protrči, ljudi pred sebe stavljaju svakim danom nove izazove. Jedan od tih velikih izazova svakako jeste i istrčati svoj prvi maraton. Još ako se pre toga niste bavili nikada atletikom, ili nekim bazičnim sportom taj izazov postaje još veći i primamljiviji.
Što se mene tiče, takvi ljudi, koji se prethodno nisu bavili nekim sportom a prvi put istrče svoju prvu malo dužu trku, polumaraton, maraton su za mene heroji. Ja iskreno ne znam kakav je taj osećaj jer od kada znam za sebe sam u trčanju, istina nekada u mnogo kraćim disciplinama a sada u okruženju polumaratona i maratona pa sam se neprimetno, lagano prebacio na drugu disciplinu , ali mogu samo da pretpostavim jer treniram redovno sa takvim ljudima. I moram reći da me oduševljavaju svojom voljom i požrtvovanošću na treninzima i planiranju istih, bukvalno isto kao profesionalci. Sa razlikom što nemaju ceo tim trenera oko sebe tako da su za mene njihovi uspesi (istrčane prve veće dužine, trke, oboreni rekordi i sl.) još veći.
S obzirom da je sve veći broj rekreativnih trkača, tu je i uvek sve veći broj trenera koji te grupice vode. Moje mišljenje je da takvih ljudi sa dugogodišnjim atletskim iskustvom i treba da bude što više, da usmeravaju trkače amatere u pravom smeru, da ih podrže, kada treba i obuzdaju da ne preteraju sa pripremama i sl. Ni sam ne znam kako ali eto, u nekom trenutku sam se i ja izdvojio kao jedan od tih „trenera”, iako ja sebe tako nikada ne bih nazvao jer ja se nikada nisam obučavao za to zvanje, moja profesija nije ni malo srodna atletskom treneru i nikako se ne bih poredio sa profesionalnim trenerima. Ali eto, grupica koja se skuplja u Novom Sadu i redovno, vredno sprema za uvek neke nove, veće izazove mi je nadenula tu titulu, i ko sam ja da se žalim (a i nije da ne imponuje 🙂 ). Mada ja sebe uvek vidim samo kao jednog od člana grupice koja i mene gura ka nekim mojim novim izazovima.
Tako da sada kada sam naglasio novim budućim maratoncima i polumaratoncima da nisam profesionalni trener nego samo bivši ozbiljni trkač, a sada jedan od njih amatera, savete o maratonu uvek mogu pročitati ovde pa sami proceniti da li to ima nekog smisla ili jednostavno da se okrenu i savet potraže na nekoj drugoj strani. I mislim da je to pravi put ka istrčanom prvom polumaratonu, maratonu.
Zašto u ovom tekstu pišem uvek polumaraton pa tek onda maraton? Jednostavno je. Ja sam jedan od onih zagovornika koji misli da nije preporučljivo odmah za prvu trku istrčati maraton. To je disciplina koju treba ozbiljno shvatiti i svoje telo i um prvo istestirati na kraćim trkama. Moj savet trkačima koji dođu na prve treninge sa nama sa željom da istrče svoj prvi maraton, uvek bude da prvo probaju neku kraću trku (5 do 10km), sledeće da probaju polumaraton (21.1km) i onda na kraju sve krunišu maratonom (42.2km). Naravno da je to sve moguće odraditi i preko reda 🙂 , znači odmah odraditi maraton ali to svakako nije moja preporuka. Prvobitno, vi svoje telo možete spremiti za takav izazov. Ali često čujete rečenicu „maraton se trči glavom“ i većini amatera to nije jasno o čemu mi trkači to pričamo. U pitanju je priprema uma, psihe da svih tih 42.2km istrčite bez problema. Tako da kada osetite svoje prve trke, videćete tu atmosferu, kako vam telo podnosi te prve manje izazove i onda ćete dalje znati koliko tačno vredite i kako dalje da se spremate za krajnji cilj, maraton.
Kada se družite sa trkačima amaterima uvek postoje zanimljiva pitanja vezana za prvi maraton i uvek na njih rado odgovaram. Jedno od najčešćih pitanja je „Kako da ja znam kada sam spreman za neki polumaraton?” ili „Koliko polumaratona treba da istrčim da bih mogao da istrčim svoj prvi maraton?”. Moji odgovori na takva pitanja su uvek isti: „Jednostavno znate.“ 🙂 . Tokom redovnih treninga za svoje prve trke, vi na nedeljnim dužinama osetite da te dužine počinjete da radite sa lakoćom i bržim tempom nego kada ste počinjali. To vam je prvi znak da se popravljate i da je sledeći korak da malo podignete lestvicu, tj. da povećate za nijansu kilometražu na tim treninzima dužina. Tako u jednom trenutku dođete do svog prvog polumaratona.
Da li je potrebno istrčati određeni broj polumaratona da biste bili sigurni da možete da istrčite maraton? Sve zavisi kako ste se osećali nakon tog svog prvog istrčanog polumaratona. Ako ste svoj prvi polumaraton istrčali sa velikom mukom, razmišljanjem u toku trke „šta mi je ovo u životu trebalo” i sl. moj savet je da još malo odložite ideju trčanja svog prvog maratona. Razlog tome je da ili niste još uvek dovoljno fizički spremni (na tom svom prvom polumaratonu ste se namučili da istrčite isplanirano vreme, zamislite kako bi to tek bilo na duplo zahtevnijoj disciplini) ili niste dovoljno psihički spremni (može biti da ste fizički bili spremni sasvim dobro na tom svom prvom polumaratonu ali ste preterano brzo krenuli ponešeni atmosferom, adrenalinom, željom za što boljim rezultatom i sl. i drugi deo polumaratona je bio samo preživljavanje). Ako vam nedostaje bilo koji od ova dva aspekta, moj dobronamerni savet je: nemojte još planirati maraton. Dakle odgovor na pitanje koliko polumaratona treba da istrčite pre svog prvog maratona je onoliko koliko treba da ova dva aspekta utrenirate, da sebi kažete „mogu da podignem lestvicu na sledeći izazov“.
Što se tiče samih treninga, to ne volim detaljno da pišem u ovakvim tekstovima jer sam i sam protivnik on-line planova za spremanje prvog polumaratona, maratona za široke narodne mase. To jednostavno, barem ja tako vidim, nije realno da ispune svi ljudi na isti način. Svi smo mi drugačiji, na svetu ne postoji ni jedan isti čovek, samim tim i naše mogućnosti su različite. Tako da takvi planovi treninga, po meni, gube smisao jer niko od nas se ne bavi na prvom mestu trčanjem. Svi imamo neke druge prioritete i desiće se da neki trening sa tog papira skinutog sa interneta trkač neće stići da odradi zbog obaveza, možda neće moći ni da ispuni prolaze i već tu ti planovi polako gube smisao, a o eventualnim povredama da ne pričam. Jednostavno, mislim da budući polumaratonci i maratonci dok se spremaju za svoj prvi izazov treba da treniraju na osećaj, tj. zavisno od toga kako telo podnese isplanirane treninge.
Većina će se zapitati – „Šta onda da radim, kako da znam koji trening da odradim, odakle početi?”. Moj savet je jednostavan, pronaći iskusnu grupicu trkača kojoj biste se priključili. Verujte mi takvi ljudi će vas usmeravati i prihvatiti veoma brzo kao jednog od svojih ili će vas usmeriti na pravo mesto (sa kojom grupicom trenirati, gde naći odgovarajuću grupicu trkača, šta raditi, saveti koju opremu i gde potražiti da kupite, koji su sajtovi organizatora trka i sl.). Takvi ljudi su svuda oko nas a da niste ni znali da su prekaljeni polumaratonci, maratonci, ultramaratonci. Začudićete se kada možda nekog od njih prepoznate kao nekog od kolega sa posla, svog šefa/šeficu, svog bivšeg profesora/profesoricu, svog poštara, prodavca/prodavačicu iz radnje u vašem kraju, vozača autobusa kojim redovno idete na posao i sl. To su sve ljudi kao i vi. Odmah u tom prvom momentu će vam biti lakše kada uvidite da biti trkač nije nemoguće nego je potrebno samo napraviti neke izmene u svojim navikama, obuti patike i jednostavno se pridružiti takvoj grupici nakon posla, fakulteta, škole. 🙂 Sada verovatno i razumete zašto sam protivnik on-line planova treninga. Takvi planovi treninga vam ne mogu pružiti ni blizu kao čovek koji trči pored vas i deli istu radost ili patnju treninga, trke i sl.
Postizanje svog krajnjeg cilja na kraju će biti neopisiv osećaj… to ćete već morati da mi verujete na reč. 🙂 Jednostavno, toga sam se toliko nagledao treniranjem sa velikim brojem novih polumaratonaca, maratonaca, tolika količina emocija koja vas obuzme na kraju ispunjenog cilja, to čovek ne može da zamisli, a kamoli da opiše ovako jednim tekstom.
U principu, kad malo pogledam tekst, i nisam vam dao neki konkretan predlog koje treninge da prvo isprobate 🙂 , ali nadam se da sam vas, budući maratonci, barem malo motivisao. Moj predlog je da prvi svoj korak napravite u pronalaženju adekvatne grupice sa kojom biste trenirali i spremali se za svoje prve trke.
Konkretno kod nas, u Novom Sadu, sad već ima dosta trkača, dosta trkačkih grupica, tako da verujem da nećete mnogo morati da tražite. Naravno, ja ću uvek preporučiti potpuno besplatne treninge u grupici u kojoj ja treniram, grupu fenomenalnih, raspoloženih ljudi, uvek spremnih da vas posavetuje i dobronamerno odgovore na svaku vašu nedoumicu, dilemu i usmere na pravi put – TRKAČI NOVI SAD.
Vidimo se možda na nekom od naših sledećih treninga, ako se odlučite za našu grupicu. Ako ne, nadam se da se vidimo na vašem prvom maratonu, neko od nas će sigurno prisustvovati toj vašoj prvoj trci. 🙂
Aleksandar Pavlović