Topljenje asfalta i patika na 22. Petrovdanskom mini maratonu u Bačkoj Palanci

Često dođe trenutak kada se zapitamo koje su granice čovekovog organizma i vremenom otkrivamo da su one sve dalje i dalje. Ova trka na kojoj smo trčali u utorak 12. jula u Bačkoj Palanci po onakvom tropskom danu nam je pravi dokaz za konstataciju u prethodnoj rečenici, jer svi oni ljudi koji su bili učesnici na ovoj trci i koji su istrčali svih 13km po takvom vremenu zaslužuju veliko poštovanje.

Ova trka je nesvakidašnja u odnosu na druge u državi, na koje idemo, po nekoliko stvari. Održava se na Petrovdan, uglavnom je to radni dan, vreme trke je poslepodnevni termin, trka se odvija kroz tri mesta (Bačka Palanka, Nova Gajdobra, Stara Gajdobra). Ovakva nesvakidašnja trka je naravno nosila sa sobom i ove godine i nesvakidašnje vreme. Temperatura preko trideset stepeni čak i u 18h, užareni asfalt i jako težak vazduh za disanje su učinili trku, pa slobodno mogu reći, još interesantnijom.

Naš klub, ARK Fruška Gora, se ovaj put nije uspeo pojaviti u većem broju na trci ove godine zbog, uglavnom, obaveza koje su svakidašnje za sve tokom radne nedelje, ali je ipak bilo predstavnika. Što se mene tiče, ja sam se uspeo izboriti za poslednje mesto u kolima društva iz Beograda, simpatično nazvanog “zemunska mafija”. Neko će se upitati, šta tu pobogu ima simpatično, ali ako se zna da su glavni članovi u stvari devojke, sve postaje mnogo jasnije. 🙂

Preostala dva predstavnika našeg kluba, Zoki Marković i Sale Glušica, na ovu trci su došli svojim prevozom iz Novog Sada. Na kraju nas je ipak bilo četiri predstavnika kluba na ovoj trci, uz Zokija i Saleta, tu je bio još i Ivan Simić, koji mi je pravio društvo pored “zemunske mafije” u kolima.  To je bilo sasvim dovoljno da se sakupi četvoročlana ekipa, ali mi je na žalost ipak nismo prijavili, jer nigde nije pisalo da se ekipe naknadno prijavljuju, bio sam uveren da će biti dovoljno da prijavim kolege iz kluba i da će ostalo odraditi organizator trke. Pošto sam ja prijavljivao drugare iz kluba, ovaj put ću preuzeti potpunu krivicu što nisam prijavio tim, a to me još više pogađa jer smo na kraju trke uvideli da bi smo najverovatnije bili drugi ekipno.

Sve je nekako teklo brzo tog dana, prijave, zagrevanje koje smo obavili trčeći prema startu. Usledio je kratak govor organizatora trke ispred crkve, gde je bio i sam start, i nakon govora je usledio start, polazak, u toku trke smo uvideli, u urnebesno toplu trku. Na početku trke sam rekao da je vreme učinilo da trka bude interesantnija, a razlog za ove moje reči je taj što su takmičari bili mnogo bliže po rezultatima nakon trke nego što bi inače bilo u normalnim uslovima za trčanje. Naime, kada neko vreme u toku trke tik ispred vas vidite da trči veličina od trkača kao što je Zdravko Mišović, momentalno znate da se nešto čudno dešava jer je čovek uglavnom napred, i možete ga videti samo na startu i cilju trke. Ali ovi vremenski uslovi su na svakog drugačije delovali, uglavnom loše, tako da je svako od nas uglavnom istrčao jednu od lošijih trka u karijeri. Na kraju smo se svi složili da je bio uspeh što smo preživeli ovu trku, i da ono što te ne uništi uvek te ojača.

U ovoj trci pobedio je Saša Stolić, kojem kao što smo primetili ovo vreme nije smetalo da ostvari sigurnu pobedu.

Napomenuću i rezultate članova kluba postignute na ovoj trci :

8.  mesto (50 : 46) – Zoran Marović  (1. mesto u konkurenciji mlađih veterana)

13.mesto (51 : 44) – Nenad Jovanović

27.mesto (1 : 02 : 24) – Saša Glušica

38.mesto (1 : 14 : 52) – Ivan Simić

Celokupne rezultate trke možete pogledati na linku :

Plasman

Što se tiče organizacije trke, uglavnom je sve bilo u redu, mada kao i svaka trka i ova je imala propusta. Organizator nije unapred planirao kako će se trkači vratiti po svoja kola kojima su došli u Bačku Palanku, a cilj nam je bio u Staroj Gajdobri, 13km udljenoj od Bačke Palanke. Ipak to se na kraju trke nekako uspelo popraviti jer su trkači kojima su kola ostala u Palanci prevoženi nazad da bi došli do svojih kola. Sledeći veliki nedostatak jeste bio taj što je za trkače koji su zaostajali pred kraj ponestala okrepa, tako da se ja tim ljudima divim kako su uspeli da završe trku bez vode po onakvom vremenu.  Pozitivne stvari su ipak preovlađivale, okrepne stanice su bile česte i to je veliki plus (ako izuzmemo to što je na kraju, kao što sam spomenuo ponestalo vode), startnine se nisu plaćale, bilo je novčanih nagrada u više kategorija, pehari, medalje, diplome, robne nagrade za pobednike kategorija, obezbeđene su majice za trkače (mada nekom od nas nisu uručene, ali većina nas na trke ne ide zbog majica već zbog, mnogo puta spominjanog u mojim izveštajima, neverovatnog druženja), i na kraju fenomenalna večera i piće po želji. Kada se to sve zasladi sa fenomenalnim društvom, trka dobija pozitivnu ocenu kao i organizator, ali se nadamo da će sledeće godine biti popravljeni navedeni propusti. Sve u svemu sledeće druženje je već zakazano, 30. jul, Sivac, triatlon trka, bilo pojedinačna ili štafetna kategorija, u svakom slučaju provod je zagarantovan.

  • Bojana

    Od tolike vrucine, mora da su vam se istopili sladoledi, pa ih zato nisi pominjao! 🙂

  • Jnenad86

    🙂 Meni od skora više ni ne treba sladoled kad imam jedan slatkiš pored sebe :)))

  • Jovan NS

    Predivno je bilo. Idem i ove godine!