Savski polumaraton – Izveštaj


Osvanuo je i taj subotnji dan, nikad lepši, za nepoverovati da je to bio 6. novembar. Dogovereno vreme za okupljanje naše male grupice trkača iz Novog Sad bilo je u “kasnih” 9h. Kažem “kasnih” 9h, jer smo znali da na trke krećemo toliko rano da smo često Novi Sad napuštali i pre nego što bi najvredniji petao kukuriknuo ( e sad o vrednoći današnjih gradskih petlova nećemo raspravljati 🙂 ). Ovakav kasniji polazak je i bio opravdano dogovoren za 9h zbog relativne blizine Beograda, u kojem je i odrzana trka, kao i zbog činjenice da je trka bila zakazana u 12h, tako da su svi mogli da se lepo naspavaju večeri pre trke.

Dok smo konsolidovali borbene redove prošlo je dobrih 20 do 30 minuta, tako da smo krenuli u, i dalje pristojnih, 9 i 30, tako da nismo morali da brinemo o tome da li ćemo kasniti na trku. Međutim, ko je mogao da predvidi stajanje na tri pumpe (ne zbog krivice auta, koji je, moram to napomenuti, jako dobro podneo ovaj put i sve nedaće koje su nas sustigle, nego zbog neopremljenosti pumpi stvarima kojie su nam bile potrebne za put), kao i posle gubljenje po malim uličicama Beograda. Ipak, uspešno smo stigli u taj čuveni blok 70a, odakle je trebalo da startuje trka.

Uspešno smo se prijavili, treba napomenuti i to da su prijave bile besplatne, i da je prijavljevanje teklo jako brzo i efikasno, što je za svaku pohvalu. Naravno zatim je usledilo pozdravljanje sa društvom iz drugih mesta, šale, zajedničko slikanje, kojeg uvek ima na pretek. Napomenuću još i da je ova trka, osim što je okupila jako dobre polumaratonce iz svih kategorija, ujedno i bila trka koja je predstavljala veteransko prvenstvo Srbije.

Atletsko rekreativni klub FRUŠKA GORA

Start trke je usledio tačno na vreme, u 12h. Prema očekivanju, Sreten Ninkovič i Saša Stolić su se od samog početka izdvojili, i u nastavku se znalo da će njih dvojica odlučivati ko će na ovom polumaratonu pobediti. Opet smo se mi ostali podelili na manje ili veće grupice. Iako je dan bio odličan, neki bi čak i rekli da je dan idealan za polumaratonsku trku, ali to ipak nije bio slučaj. Dok sam trčao bivalo je sve teže i teže, sticao sam utisak da Sunce sve jače i jače sija, i imao sam utisak da je po tako lepom danu nemoguće da mi je toliko teško da istrčim dobar rezultat. Međutim, na kraju rezultat je stvaro bio loš, i moje loše raspoloženje se ipak makar malo popravilo, kad sam primetio da niko nije bio ni blizu svog ličnog rekorda, jer su svi ovu trku jako teško podneli. Ako još bacimo malo pogled na rezultate Sretena Ninkovića i Saleta Stolića, koji su išli 1:18:11 odnosno 1:18:40, jasno je da ova trka nije bila ni malo laka.

Ipak i posle trke, i posle razočaravajućih rezultata za svakoga, uvek ostane mesta za šalu i druženje, što nije izostalo ni na ovom Savskom polumaratonu. Rezultati članova Atletsko rekreativnog kluba FRUŠKA GORA  su sledeći :

22. mesto – Dejan Nikolić (1: 32 : 12 )

51. mesto – Boško Stupar ( 1: 44 : 06 )

54. mesto (4. mesto u svojoj kategoriji M55 ) – Drago Boroja ( 1 : 45 : 53 )

57. mesto – Nemanja Nikolić ( 1 : 47 : 20)

73. mesto – Saša Glušica ( 1 : 55 : 50 )

Još ću navesti i rezultat moje malenkosti, propratne pojave ovog kluba :

10. mesto – Nenad Jovanović ( 1 : 26 : 50 )

Što se tiče organizacije, koju uvek treba napomenuti u ovakvim izveštajima, jer je ona na trkama u Srbiji sve bolja u poslednje vreme, je bila dobra. Bilo je dosta učesnika, precizno 101, pohvalno je da ima malo trkača koji su odustali, okrepa je bila dovoljno dobro raspoređena na stazi. Zamerki ima jako malo na ovu organizaciju. S obzirom da uvek imam samo reči hvale za organizaciju poslednjih polumaratonskih trka, ovaj put ću izneti i po koju dobronamernu kritiku, koju će nadam se  organizatori pročitati i sledeće godine i popraviti te male propuste. Naime, iako ja nisam bio svedok toga, trkači koji su ovaj polumaraton istrčali za neko sporije vreme nisu imali dovoljno okrepe pred kraj trke, jer vode nije bilo dovoljno obezbeđeno, a nje je, verujte mi, tog subotnjeg podneva trebalo koristiti što više. Druga zamerka je to što nije organizovano nekakvo druženje posle trke, kao što je to slučaj bio u Novom Sadu, Apatinu, Koceljevu itd. , nije bitno da li je to neki ručak ili samo sedeljka, na kojoj će trkači podeliti utiske sa trke.

Verujem da će sledeće godine svi biti mnogo spremniji na ovoj trci, da će biti mnogo dobrih rezultata, i da će organizatori ove kritike shvatiti kao dobronamerne, i te propuste sledeće godine popraviti.

  • Bosko

    Uf, vala smo se raspali… Verujem da nikome nije bilo do druzenja posle takvog raspada na trci. Mogu reci da sam imao takvu mentalnu krizu na trci kakvu nisam imao jako dugo vremena, a o mom raspadu svedoci i 14min sporija trka nego sto sam planirao…