Ohridski maraton 2010

U Sredu, 08.09.2010. održan je 25. po redu Ohridski maraton. Trčalo se na relaciji Sveti Naum – Ohrid a dužina staze iznosila je 30 km.

Malo toga znam o ovoj trci. Zašto baš 08.septembra, zašto 30 km, zašto u jednom pravcu a ne krugovi po gradu… Ne znam. U biltenu sam pročitao da se prvi maraton odrzao 1976. godine. U periodu od 1993. do 2004. godine Ohridski maraton nije se održavao…

Što se tiče same trke, slobodno mogu reći da spada u grupu izuzetno teških trka. Tu pre sveg mislim na profil staze, vremenske uslove i vreme početka trke tj. start. Staza je brdska, sa usponima i do 10% na pojedinim delovima, što zahteva stalne promene tehnike, taktike, ritma i  brzine trčanja. Saobraćaj nije bio zaustavljen, pa su svi takmičari morali da se čuvaju u pravom smislu reči.

Na startu trke temperatura je iznosila odličnih 17-18 stepeni a u poslednjih 5 km staze dostigla je 32-33 stepena.

Pošto se iz Novog Sada putuje više od 12h, takmičarima ne ostaje dovoljno vremena za odmor. Trka startuje već naredni dan u 10h.

Trka je okupila 117 takmičara iz desetak zemalja.

Imajući u vidu da su bili radni dani, da su mnogi bili sprečeni da dodju zbog obaveza, to je izuzetan broj.

U generalnom plasmanu kod muškaraca pobedio je takmicar iz španije Roig Marc (01:39:41), a u konkurenciji zena pobedila je takmičarka iz Srbije Ana Subotić (01:55:23, rekord staze).

Za mene je ova trka predstavljala pravi test izdržljivosti, s obzirom da sam ove godine počeo sa pripremama u maju mesecu posle pauze od 7 meseci. Trenirao sam do trke u Kuli – 19.juna (oko 40 dana ukupno) a zatim je, ponovo, usledila pauza do ove trke u Ohridu. Od 19.juna pa do 08.septembra 2010. godine, istrčao sam samo 16 km na nocnom maratonu početkom jula meseca.

Pošto sam znao sta me čeka na trci (autobus je takmičare odvezao na start), plan je bio da na uzbrdicama hodam što brže, na nizbrdicama trčim što

brže a na onom ravnijem delu staze (poslednjih 7 km uglavnom), lagano hodam do cilja.

Tako je i bilo. Trčanje, hodanje, slikanje prirodnih lepota kroz koje se trčalo, razgovor tokom trke sa slučajevima kao što sam ja, km po km, i nekako sam dosao na cilj. Vreme 03:34:06. Posle mene, kroz cilj je prošlo još samo 9 takmičara, a njih 11 je odustalo.

Na kraju hteo bih da se zahvalim onima koji su uspešno organizovali ovaj put za takmičare iz Srbije, pre svega Miloradu Blažiću iz ARK ”Somaraton” iz

Sombora i Goranu Čegaru iz AK ”Apatin” iz Apatina, kao i organizatorima same trke u Ohridu.