Memorijalna atletska trka “Pal Skenderovic” – izveštaj

Reči koje opisuju ovu trku su : mala, tradicionalna i fino organizovana trka koja je skupila fin broj trkača iz različitih mesta, bar što se moga utiska tiče.

Photo by Nataša Tucaković

Ovo nedeljno okupljanje za odlazak na trku u Bačku Topolu je počelo malo neobično, da kažem, nesvakidašnje za naša prethodna standardna okupljanja pred trku. Naime, osim Nataše i mene niko od članova kluba nije mogao da se organizuje da stigne na tu nedeljnu trku u Bačkoj Topoli, tako da smo ovaj put nas dvoje morali da se snalazimo i ovaj put smo se organizovali sa atletičarima AK Apatin (Marijana, Ksenija i Goran).

Stigli smo na vreme za prijave i tamo smo sreli poznata lica, drugare koje srećemo na svim trkama. Naravno uvek srdačna pozdravljanja, razmenjena po koja rečenica i užurbano presvlačenje i zagrevanje za trku. Vreme je bilo na prvi pogled idealno za trčanje, tmurno i temperatura malo niža, prava jesenja idila, dok nismo krenuli na zagrevanje. Na zagrevanju sam tek primetio da će biti problem na čistini jer je duvao jak vetar. Iskren da budem, očekivao sam da će trka biti monotona, izlazak iz Bačke Topole trčanje van mesta i nazad ali sam se na svu sreću prevario. Marijana, koja je u Bačkoj Topoli provela veći deo svoga života, me je na zagrevanju obavestila da će ove godine trka biti održana na drugačijoj maršuti i da će više ličiti na kros trku. To me je oduševilo jer je staza kretala pored poljoprviredne škole, malim delom je obuhvatala beton i onda je nastavljala na poljski put, velikim delom i kroz šumu, a pred sam kraj i pored jezera.  Ja volim da trčim takvim valovitim predelima, da prolazim kroz šumu …. ukratko,volim da mi se pred očima konstatno smenjuju različite slike, kako bi moja Nataša rekla : ponekad me je potrebno animirati u toku trke kao malo dete. 🙂

Da ne dužim više, staza mi se na samom zagrevanju već svidela iz Marijanine priče. Staza je bila kružna a krug je trebalo da iznosi 10 km. Start trke je bio tačno na vreme, u 10 : 00. Na samom početku se odvojila grupa od nas 5, 6 trkača. Sve poznata lica. Biciklom nas je pratio i Albertov tata, Ištvan, kojem bi se ovom priliko zahvalio u ime svih nas koji smo toga dana išli u toj vodećoj grupi, jer je čovek išao ispred nas i usmeravao na pravu putanju trke (tu dolazimo i do moje jedine zamerke na ovoj trci ….. na stazi, iako je bila obeležena celom svojom dužinom, je bilo par mesta na kojima se moglo pogrešno skrenuti, a tu nam je Ištvan mnogo pomogao, jer je uvek lakše da samo projuriš stazom kada si siguran da je to prava putanja nego da usporiš tempo i razmišljaš da li si pogodio pravu putanju).  Što se tiče tempa trke, meni je skroz odgovarao, nametnuo sam neki svoj tempo koji inače trčim na treninzima na Fruškoj Gori po sličnom terenu i nije bilo problema, S druge strane moji pratioci, barem se meni tako činilo, su to sve teže pratili. Što se mene tiče ja sam i dalje uživao u pogledu i slikama šume koje su se konstantno smenjivale.

Photo by Nataša Tucaković

Photo by Nataša Tucaković

Vode mi nije trebalo, jer je dan bio savršen za trčanje jedino je pri izlascima iz šume na čistinu, bilo malo problema sa malo jačim vetrom, ali često se u tom trenutku psihički bodrim rečima “Kako je meni, tako je i drugima”. Među poslednjima koji nisu mogli da prate moj tempo i koji je morao da uspori i pusti vodeću grupu je bio i Albert, tako da je njegov tata Ištvan ostao kao pratnja njemu, a napred smo ostali još samo Stevan Olujić i ja u nadi da neće biti više skretanja na kojima ćemo morati da razmišljamo gde sada. Međutim u jednom trenutku Stevan počinje da hoda, kaže da ne može više i tu ostajem prepušten sopstvenom snalaženju sa oznakama staze  (što se u prošlosti često pokazalo da nije dobro 🙂 ).

Photo by Nataša Tucaković

Photo by Nataša Tucaković

Ipak do kraja je sve bilo sve dobro obeleženo, tako da sam bez problema utrčao kao prvi u cilj i pobedio sa vremenom od 42:30.  Drugi je kroz cilj prošao Albert Pap a treći Miloš Kesić ….. Stevan, koji me je najduže pratio, je uspeo da uzmogne snage i da nastavi da trči i na kraju je završio kao 4. Generalno sam bio zadovoljan istrčanim, nisam se mnogo istrošio na trci, odradio sam jak trening na valovitom, šumskom terenu, koji je uvek plus kojim god tempom da ga odradite. Jedino što mi je za oko zapalo je bilo vreme koje je iznosilo 42:30, što mi se tada učinilo malo slabije s obzirom da smo stvarno išli solidan tempo čak iako se uzme u obzir da je u pitanju skroz drugačija konfiguracija staze (dosta malih uzbrdica i nizbrdica i letnjeg puta) u odnosu na one staze na koje smo navikli na bržim, drumskim trkama. Nekoliko trenutaka po završetku trke mi je sve bilo mnogo jasnije kada sam čuo od Željka Kuića iz Subotice da smo ustvari išli veću kilometražu nego što je bilo predviđeno na trci. Naime, bio je jedan potez na trci gde je žuta traka, kojom je bila obeležana staza, jednim krajem bila okačena na nekom drvetu, a na drugom kraju se bila otkačila sa drugog drveta, tako da je ostatak posla odradio vetar i time što je na tom otvorenom delu jako duvao, traku je usmerio u pravcu šume. To nas je, sve koji smo napred išli, usmerilo naravno u pravcu šume, u koju na tom delu staze nismo trebali da ulazimo i istrčali smo 1.3 km više nego što je trebalo. U principu, cela staza je bila obeležena žutim trakama na većini mesta gde se moglo dvoumiti, ali opet je ostalo po koje skretanje koje je bilo neobeleženo, pa je moj predlog organizatoru da naredne godine možda postavi po jednog čoveka koji će usmetavati trkače na svakom od tih neobeleženih delova staze, jer možda nije bilo mogućnosti da se stavi bilo šta od obeležja na tim delovima.

U svakom slučaju, provedenim danom, odrađenom trening – trkom i kompletnim družnjem sam bio potpuno zadovoljan, Saznao sam da se trka u Bačkoj Topoli, prvi put odvija ovom putanjom, tako da je moja Nataša ponosno konstatovala da držim rekord staze u Bačkoj Topoli, čime ću ja dodati da ću najverovatnije i duže od jedne godine držati rekord staze jer teško da će još neko stazu produžiti za 1.3 km. 🙂

Napomenuću još samo da smo Goran i ja trčali na trci, a Nataša je fotografisala celu trku, sa banerima NEVIDLJIVI LJUDI okačenim na leđima (za sve one koji nisu upućeni u celokupnu priču o NEVIDLJIVIM LJUDIMA mogu se detaljno informisati na sledećem linku NEVIDLJIVI LJUDI) :

Photo by Nataša Tucaković

Photo by Nataša Tucaković

Photo by Nataša Tucaković

proglašenje u muškoj kategoriji

Photo by Nataša Tucaković

proglašenje u ženskoj kategoriji

Photo by Nataša Tucaković

najmlađa učesnica i najstariji učesnik trke

Nakon što su svi prošli uspešno kroz cilj usledila su proglašenja i dodela nagrada za najbolje i za najstarije i najmlađe učesnike trke. Zatim ručak i prijatnom restorančiću pored jezera (naravno, na oduševljenje svih, neizbežni vruć pasulj je bio na jelovniku). Usledio je povratak u Novi Sad i rastanak sa organizatorima, uz konstataciju da ćemo sledeće godine sigurno doći na ovu trku, jer su mi se staza i ambijent mnogo svideli, i nadam se u većem broju, u društvu drugova iz ARK Froška Gore.

Ukupne rezultate trke možete naći na sledećem linku – Rezultati

Sve fotografije sa trke možete naći na sledećem linku – Fotografije (Photos by Nataša Tucaković)

  • Bojana

    Bravo Šone za prvo mesto, a Natašine sliku su extra 😉

  • Jovanovic Nenad

    Hvala i hvala i u Natašino ime 🙂

  • eva skenderovic

    Zahvalila bih se na iscrpnom informaciji , nadam se da če mnogi takmičari pročitati a i fotografije pogledati i doneti svoj zaključak da je ipak vredno doči u Bačku Topolu i da če narednih godina biti sve više takmičara na ovoj trci .