Kakav je osećaj biti pejsmeker na trci???

25. Beogradski maraton sigurno ću pamtiti po tome što sam bio pejsmeker za trkače početnike, rekreativce za vreme 1h 45min i ja bih dodao 30 sek, ipak se trči 21,1km, a upravo taj 0,1km tempom od 5min-km i jeste 30sekundi 😀 😀 😀

Neko me je pitao kakav je osećaj biti pejsmeker, odgovoj je jednostavan PREDIVAN, ali…Nije mi prvi put da odradjujem ovu ulogu, naime 2010godine, takodje na Beogradskom maratonu diktirao sam tempo za rezultat od 3h30min, naravno na maratonskoj trci. I tada mi je bilo extra, s tom razlikom da je marathon , ipak duplo duži od polumaratona, a ja bio nespreman.

Ovoga puta, ja opet nespreman, ali distance duplo kraća, a tempo 5 minuta po kilometru kao stvoren za mene. Sve je govorilo da će biti extra trka i  vrhunski provod. Prespavao sam kod jednog od svojih najboljih prijatelja. Neizbežnih nekoliko flaša piva, vrhunska večera i nezamislivih 7,5 sati spavanja učinili su da se u nedelju osećam kao da sam se spremao za trku.

Mile, moj ortak, koji me gotovo svake godine prati na Beogradskom, inače ragbista, sa svojom ekipom Beogradskog ragbi kluba, učestvovao je u akciji šetnje sa decom sa posebnim potrebama, tačnije njihova grupa su klinci sa Daunovim sindromom, u okviru Trke zadovoljstva. Nakon presvlačenja u trkačku garderobu, na desetine pozdravljanja sa prijateljima trkačima, Mile me je predstavio deci iz svoje grupe i to kao pravog trkača maratonca. Ne mogu vam opisati radost i poglede te dece, ostao sam bez komentara. Tada mi je iznenada prišla i  jedna starija gospodja, strankinja zamolivši me da se slikam sa njom, ne znam iz kog razloga, da li zbog helijumskog balona-oznake pejsmekera koji sam vezao za kosu ili zbog nečeg drugog, nebitno.

Predstartna zona. Stalno mi prilaze trkači, pitaju za taktiku, mogu li se pridružiti, i  kojekakva druga pitanja. Na svakom koraku poznata lica, pozitivna energija na maximum. Nisam obraćao pažnju, ali sam znao da nas ima mnogo, na kraju oboren record po broju učesnika od 2005te, sa 1800 trkača na 2300. Sjajno!!!

Grupa koju sam vodio , kao da trči 100 godina. Nije uopšte lako pratiti pejsmekera koga nikada u životu nisi video, izgleda kao ja, a ti treba da mu veruješ da će te dovesti na cilj u željenom vremenu, pri tom ni u sebe nisi siguran, obzirom da je većina tih momaka išla na lični record. Na startu gužva, znao sam da prvih 2km nema ni govora o tempu 5, da ga tako od sada zovem. Problem medjutim nije tempo, nego Neverne Tome, kako ih je Matko nazvao, koji stalno dobacuju, videvši da smo tempirana grupa, kako kasnimo te minute, te dva… Siguran sam da su se mnogi pitali sa kim trče.

Prolaz na 5-om kilometru 25 minuta 3 sekunde, nije lose. Ekipa počinje da veruje, izuzev Marka koji je od početka trke verovao u mene, iako smo se neposredno pred start upoznali. Počinjemo da uživamo nakon prelaska Brankovog mosta. Grupa skreće pažnju zbog balona koji nam označava tempo, a to se prilično dobro odrazilo na trkače koji su se sve više opuštali. Atmosfera vrhunska, mada teži deo staze tek dolazi. Grupa je kompaktna. Kada bi trebalo da se ćuti i vodi unutrašnja borba, mi smo se raspričali i počeli zezati, malo nas je trakača obišlo, skroz  smo bili dobri i udisali smo atmosferu.

Pred Brankov most i dalje nas je bilo 10-ak u grupi, neki su popustili, kasnije završili trku sa sjajnih 1h 47, 48 minuta, a većina se držala grupe. Iskren da budem, nije mi bilo lako tih 2km, a bio sam svestan kako je ljudima koji su trčali samnom i iskreno sam im se divio. Ja trčim treninge, dužinice,opuštene varijante tempom 5, a ovo je za njih ipak početak, osvajanje brzina i daljina, lični record, po vrelom beogradskom asvaltu, za svaku pohvalu!!! Žao mi je samo što sam poslednjih 400 metara morao da nadoknadim 20-ak sekundi  te sam trčao malo brže, mada kad sve saberem ovu trku ću sigurno pamtiti dok sam živ. Na kraju vreme 1sat 45 minuta 58 sekundi po mom satu, ili 30 sekundi manje po satu organizatora, Neverne Tome neka izračunaju tempo.

Kada pridodam čitavoj priči, koja se može nazvati ARK Fruška gora, imena Keti, Bojana, Nataša, Tanja R. Tanja B., Tanja S. , Bilja,Lidija,  Laza, Laci, Jovica, Bojan, Zoki,Ivan, Sipče, Šone, Damir, znam da sam nekog zaboravio i neka mi oprosti ili se doda u komentaru, mogu  zaključiti,  biti pejsmeker na Beogradskom maratonu u kombinaciji sa ponosom koji nosi titula predsednika ARK Fruška gora je neprocenjiv. 😀 😀 😀

ps

Ekipa ARK FG, 28. APRILA masovno učestvuje na Fručkogorskom maratonu, ja ovaj put vodim gosp. Podpukovnika i Marka, kao i sve ostale zainteresovane, na Istočni mali 33kilometra, neprikosloveni vladar ove deonice , da podestim, je moj kum Nemus. Prošle godine sam na istoj stazi vodio ekipu, dva puta smo pogršili skretanje. Volite li ludu vožnju?! 😀 😀 😀

photo by:  Nataša Tucaković