26. Trka uz Beograđanku (07.04.2012.), Beograd – izveštaj

Trčanje uzbrdo je sasvim nova dimenzija u svetu trčanja, a ako još uzmete u obzir trčanje uz stepenice u nekoj zgradi, u tom slučaju imate skroz novi doživljaj. Trčanje u nekoj zgradi po stepenicama, a da pri tome ne slušate džangrizave komšije kako im ometate kućni red u zgradi jer previše glasno dišete dok prolazite pored njihovih vrata, je svakako jedan od razloga zašto treba doći na ovakvu trku i istrčati je.

Trka uz Beograđanku, 26.-a po redu, se ove godine održala 07.-og aprila, istog dana kada i polumaraton na Ušću u Beogradu, tako da je to možda i razlog manje posećenosti; bilo je oko 50 trkača i trkačica. Trka je bila podeljena i na više kategorija, seniorsku, veteransku i kategoriju vatrogasaca. Vatrogasci su otvarali takmičenje, sa početkom u 10h. Oni su trčali u paru u punoj vatrogasnoj opremi. Ekipe su puštane u razmaku od 2 minuta sa startne linije. Trčalo se 23. sprata, ukupno 100 metara uzbrdo ili ako vam je lakše da se orijentišete 566 stepenika. Vatrogasci su se super pokazali i pobednička ekipa je istrčala za nešto malo brže od 4 minuta, sva 23. sprata.

Nakon vatrogasaca je usledila glavna trka. U ovoj trci je trčao svako za sebe, a takmičari su trčali prema gore u razmaku od jednog minuta. Bilo je takmičara različitih uzrasta. Čini mi se da je najmlađi takmičar bio 1998 godište. Kao i prošle godine pobednik je bio Kristijan Stošić iz atletskog kluba Kometa, koji je 23. sprata pretrčao za impresivnih 2 minuta i 17 sekundi. Prva devojka je bila Dragana Marković iz atletskog kluba Crvena Zvezda sa vremenom od 3 minuta i 23 sekunde.

Što se tiče članova našeg kluba, ovaj put smo bili samo moja verna tehnička podrška Nataša Tucaković i ja. Kao i uvek i ovaj put sam krenuo previše brzo, mada ovaj put mogu se pravdati neiskustvom trcanja ovih trka, ovo mi je bila prva trka uz stepenice i nešto sasvim drugačije u odnosu na trke koje sam do sada trčao. Naravno, posle prvih 10 spratova su se noge upalile od listova do butina pa ih je i teorijski bilo nemoguće pokretati istom brzinom, tako da sam tada znatno usporio i disanje je bivalo sve teže i teže zbog smanjene količine kiseonika na toj visini. Na kraju je vreme glasilo tačno 3 minuta, čime sam se baš prijatno iznenadio s obzirom koliko sam morao da usporim u drugoj polovini trke zbog nepromišljenog brzog starta. Na kraju sam zauzeo solidno 5. mesto.

Organizacija je bila zadovoljavajuća. Startnina se nije plaćala, bilo je okrepe u vidu flašica vode, hitna pomoć je spremno čekala, čak je bilo i robnih nagrada za najbolje u svim kategorijama. Jedina moja primedba na organizaciju je slaba najava trke, ili da budem precizniji, najave trke nije ni bilo, tako da informacija o postojanju trke kruži samo među trkačima, a nema ni jednog sajta na kome se znaju osnovne informacije o trci, što je malko čudno s obzirom da je u pitanju već 26.-a po redu trka uz Beograđanku.

U svakom slučaju da rezimiramo, jedna sasvim prijatna trka, održana u kratkom vremenskom periodu koja ima još mnogo prostora za napredak.

photo by:  Nataša Tucaković

  • Goran Wendlener

    Za prvi put si odlican Shone 🙂

  • Nenad Jovanović

    hvala ….. biće bolje, biće bolje :)))

  • The RIII

    Bravo Shone!!! Zanimljiva trka, stepenice stvarno treba znati trčati.

  • Laslo Tarjan

    Svidja mi se ideja trke. Mozda dogodine dodjem i ja….

  • Anonymous

    Šone, jesi ti to trenirao u tvojoj zgradi pa su te penzioneri isterali? 😛

  • Nenad Jovanović

    Nisam smeo ni da pokušam, smeta im i ako glasnije dišemo kada se penjemo stepenicama ….. nije naivno kačiti se sa penzićima, naročito ne na kraju meseca, mnogo su neurozni tada :))))

  • Bojana

    Zanimljiva ideja za trku, a Šone pozer 😛