26. Nike Budapest International Half Marathon

U nedelju 4. septembra 2011. godine održan je 26. Nike Budapest International Half Marathon.

Na trku sam krenuo svojim automobilom, zajedno sa porodicom, dan ranije. Usput smo svratili na kupalište (otvoreni i zatvoreni bazeni) u Čerkesele (Cserkeszőlő), koji je udaljen nekih 40 km od autoputa (od Kečkemeta), gde smo na pravi način iskoristili vreli septembarski dan. Prilikom polazka za Budimpeštu primećujem da mi je šorc u kome sam nameravao trčati trku ostao u Novom Sadu. Nema veze, kupiću nešto u Pešti.

U Budimpeštu stižemo oko 20 časova, smeštamo se u stanu od drugara, i ja krećem u grad da kupim šorc za sutra. Tu nailazim na prvi veći problem. Sve ali bukvalno sve prodavnice (sem Tesca) rade do 21h i što je još gore ne otvaraju u nedelju pre 10h. Lutajući nekih 2 sata saznajem gde se nalazi kineska pijaca, gde eventualno još ujutru mogu pogledati sorc da li imaju neki pogodan sorc.

Ujutru ranije ustajem, odlazim do pijace i posle pola sata traženja nalazim neki sorc koji će kao odgovarati (ali nije ni nalik onima za trčanje). Sav happy što neću morati u trenericama trčati odlazim u Prijavni centar da podignem startni broj. Na licu mesta nailazim na trgovce koji prodaju sve i svašta, a između ostalog i šorc za trčanje u kome ću na kraju i pretrčati trku. Operacija potraga za šorcem ZAVRŠENA.

Prvi utisak: Kako se kolima krećem do mesta starta trke u Gradski park (Városliget), gde se nalazi i Prijavni centar, razmišljam gde ću tamo naći parking. Sigurno stiže mnogo ljudi, sigurno neće biti lako naći mesta, itd. Na moje prijatno iznenađenje iza Hale Petefi (Petőfi Csarnok) u Gradskom parku (Városliget) organizovan je parking za takmičare sa strane, odakle se peške lako stiže u centralni deo parka i do Prijavnog centar, Starta.

Parkiram auto i krećem prema centralnom delu zbivanja. Pošto je bilo još rano jutro oko 7 sati, jako brzo sam obavio podizanje startnog broja i iskontrolisao Chip. Posle toga sam pogledao gde se šta nalazi i krenuo nazad u stan po svoje navijače :).

Na start stižem pola sata ranije, kao da imam vremena da se pripremim. U Gradskom parku potpuno drugačija atmosfera nego u 7 ujutru. Bilo gde pogledam mnogo ljudi, svi se pripremaju, zagrevaju, pričaju o polu maratonu. U daljini se čuje muzika, komentator koji podiže raspoloženje. Sunce peče, a u vazduhu se oseća prava trkačka euforija. Biće lepa ali teška trka. Temperatura je oko 30 C.

Deset minuta pre 10 č. komentator poziva takmičare – polumaratonce na start i ja se polako probijam u prve redove sve do startne kapije. Komentator saopšatava da ove godine ima blizu 7 hiljada učesnika polumaratona. Okrećem se i ne vidim kraj kolone startera. Trku otvara zamenik gradonačelnika Budimpešte i tačno u 10:00 pucnjem iz pištolja kreće trka. Kolona od 7 hiljada takmičara kreće na deonicu dugu 21.0975 km. Poslednji u koloni startnu liniju prolaze sa 11 minuta zakašnjenja, kada su prvi takmičari već prošli i 4 km trke, ali nema veze, jer ChampionChip system svima računa neto vreme po kome će se vršiti rangiranje.

Prvi kilometar trčim malo brže da bi izbegao masu, a posle pokušavam da se vratim na svoj tempo. Neki zacrtani cilj je da trku završim za oko 1:35. Kako smo izašli iz parka (prošli 1 km) oseća se prava snaga sunca. Hvatam ritam i sve do 4 km je sve u redu, kada dolazimo do Lančanog mosta (Lánchíd) preko kojeg prelazimo na Budimsku stranu keja (Rakpart) gde je sunce užasno jako, hlada skoro nigde. Termometar pokazuje 32 C. Tu po prvi put uzimam sunđer koji smo dobili u startom paketu i zamačem u kofu sa vodom da bi se malo obrisao, osvežio. Osećam blagu vrtoglavicu od jakog sunca. Mnogo usporavam ritam da mi se slučajno nešto ne desi. Već mi je jasno da od obaranja ličnog rekorda nema ništa, ali trku hoću da završim sa uživanjem :). Sa ove strane Dunava se na par mesta nalaze tačke sa osveženjem, i tačke gde se iz creva prskaju takmičari – ah, kako to prija. Do 8 km je skoro neizdržljivo, kada se okrećemo i penjemo iznad Rakpart-a gde piri vetrić osvežavajući nas. Preko Mosta Slobode (Szabadság Híd) se vraćamo na Peštansku stranu gde nas čeka osveženje skoro na svakom kilometru: voda, Isostar, banana, limun, grožđani šećer. Uzimam malo vode, isostara i grožđanog šećera i posle 30” osećam kako mi se vraća snaga. Polako se vraćam na moj uobičajeni tempo i od sad zapravo uživam u trci. Posmatram ostale takmičare kako me obilaze i kako ih ja obilazim. Svi uživaju i na licima bukvalno svih se vidi zadovoljstvo.

Na poslednjem kilometru uzimam malo vode kao osveženje blago povećam tempo i polako se pripremam na finiš trke i na zasluženi odmor posle :).

Ciljna kapija se vidi na nekih 150-200 m kada počinjem da sprintam, prolazeći pored mnogih takmičara koji su me ranije obišli, i ulećem u cilj. Na satu 1:44:06, kada se od toga odbije 5 sekundi zaostatka na startu, dobijam svoje vreme trke od 1:44:01 koje vreme stoji i u rezultatima.

Hodajući prema osveženju iza cilja, tražim a i nalazim svoje navijačice: suprugu Albinu i ćerkicu Elviru. Devojka iz organizacije mi oko vrata kači lepu Finišerku medalju, u koju se kasnije može ugravirati ime i vreme, a malo dalje volonteri u plastičnu kesu ubacuju litru vode, jabuku i dva keksa. Iznenadio sam se na skromnom finisherskom paketu, s obzirom na veliku startninu i sponzore trke koa što je Najk i Emvej (namerno pišem po izgovoru jer neću da im pravim reklamu). Šta reći ipak i organizatori brojčano mnogo većih trka treba da se ugledaju na naš Noćni maraton, kada je u pitanju takmičarski paket. 🙂

Sedajući na travu u parku konzumiram osveženje i pričam utiske svojima. Tu upoznajemo dvojicu takmičara iz Mađarke kojima pričamo za Noćni maraton i Novosadski maraton. Deluju zainteresovano, ko zna možda i dođu na neku narednu trku.

Malo kasnije odnosim medalju da mi se ugravira ime i vreme, gde me dodatno iznenađuju da za to treba da platim 1000 HUF (oko 3,5 EUR), ali ok.

Par reči za kraj. Sve u svemu lepa i sa tehničkog aspekta dobro organizovana manifestacija u lepom ambijentu. Medijski dobro ispraćeno i mnogo dobro prihvaćeno od strane publike. Vidi se da se po Budimpešti održava mnogo sličnih manifestacija.

Zamerke: Mislim da je za predviđano toplo vreme bilo malo tačaka sa osveženjem, naročito u prvom delu trke. Zameram organizatorima što se zvanična majica trke i učesnicima prodavalo za 19 EUR (što je po meni previše), i mislim da je finisherski paket poražavajući, naročito ako se uzmu u obzir sponzori. Ako se ne varam na Niki City Run-u u Beogradu smo dobili više osveženja posle trke od 5 km nego tu na trci od 21 km. Nadam se da ću sledeće godine uspeti otići na Maraton u Budimpštu pa da ga uporedim sa ovom trkom. Kažu da je mnogo bolje organizovana.

I za kraj jedan link sa video prilogom o trci (ko ne zna mađarski može da uživa u kadrovima sa trke): http://indavideo.hu/video/Tizezernel_is_tobben_futottak_a_felmaratonon

  • Vlada Raskovic

    Druže, pa ti si imao pretežak broj da bi istrčao lični, moraš i o tome voditi računa:D
    POZZZ
    Lep izvestaj!!!

  • Bojana

    Sve si lepo opisao, publika fantasticna a neke stvari porazavajuce, u svakom slucaju vredi doziveti tako nesto pa da imas sa cim da uporedi neke naredne trke, sa mnogo manjim sponzorima…Mislim da bez licne publike koju si imao sve ne bi bilo ni upola toliko lepo 😉