Članovi Atletsko Rekreativnog Kluba FRUŠKA GORA uzeli su učešće i na ovoj trci, Zoran Marković u ulozi sudije na poziciji Štrand, a ostali kao takmičari- trkači. Postigli smo sledeće rezultate: žene –
- 91. mesto Tanja Radumilo 01 h 39 min 19 sek
- 239. mesto Katica Ristić 02 h 09 min 44 sek
Važno je istaći i napomenuti da se pomenuti plasmani naših devojaka odnose na apsolutnu kategoriju i da su još uvek nezvanični, ali ono što je sigurno jeste to da je Tanja u konkurenciji dama osvojila prvo mesto, a Katica je istrčala svoj prvi polumaraton. Sve čestitke našim devojkama, osvetlale ste nam obraz!!!
A,da ni muškarci nisu podbacili govore postignuti rezultati i dva lična rekorda.
- 22. mesto Uglješa Nikolić 01 h 22 min 52 sek lični rekord
- 26. mesto Dejan Nikolić 01 h 25 min 15 sek lični rekord
- 49. mesto Vladimir Rašković 01 h 31 min 21 sek
- 88. mesto Nemanja Nikolić 01 h 39 min 03 sek
- Boško Stupar – učesnik štafete, ali je istrčao ceo polumaraton 01 h 42 min 32 sek
Sve u svemu ARK FRUŠKA GORA ima čime da se ponosi, a sezona tek počinje. Kakve li ćemo tek rezultate postizati kada se i ostali članovi kluba pojave na trkama.
The Rash
Štafeta
I još nekoliko reči o našoj hrabroj štafeti koja je preživela brojne nedaće, ali je uprkos tome uspešno završila trku! Štafeta pod nazivom “ARK Fruška Gora – DMS” je startovala u sastavu:
- Damir Bajrami
- Zoran Pošta
- Vladimir Bogovac
- Boško Stupar
Ovo je bila štafeta četvorice kolega, četvorice programera. Eto, tako ide naša vesela programerska priča. Od brojnog kolektiva i živahnih kolega programera, ekipa spade na četvoricu da brane čast ostalih! 🙂
Ovde moram da napomenem da je Mirko Raca takođe naš kolega, ali je on na istrčao svoj prvi jubilarni CEO polumaraton! Sve čestitke Mirku!
Nenad Berić je još jedan kolega softveraš, tako da se može reći da je ovaj polumaraton obeležila masa programera koji umeju da trpe!
Damir je već trčao na više naših zajedničkih treninga pa je znao kako izgleda trčati 4,5km, kolika je bila njegova deonica, dok je Zoran ipak previše sedeo za računarom… Damir i ja smo startovali lagano, nismo dali da nas euforija na startu previše povuče i stabilno i sigurno stižemo do prve izmene. Štafetu preuzima Zoki.
Zoki je startovao dovoljno jako da sam imao isprva problema da ga pratim. Njegova je deonica bila oko 3,5km i tu je moglo biti iznenađenja. Nisam znao koliko je on spreman, nismo dugo trčali zajedno. Kao što sam i predvideo, to ga je stiglo kasnije. Ali Zoki se nije dao! Uz malo bodrenja i junačke borbe stiže do kraja svoje deonice i predaje štafetu Bogiju, najstarijem članu ekipe.
Bogi je imao najkraću deonicu 2,5km, ali je takođe morao pripaziti na tempo, imajući u vidu pripremljenost – dani, nedelje, meseci i godine pred računarom :). Krenuo je praveći istu grešku kao i Zoki, ali ga na vreme sprečavam u tome. Mnogo entuzijazma, put u nesigurno, proba, eksperiment, avantura, spremnost i na kišu i vetar, kao i mnogo volje bili su nagrađeni lepim vremenom sa malo više vetra i uspešno završenom deonicom. Dalje sam preuzeo ja.
Krenuo sam jako. Ne znam koliko jako, nemam sat. Već skoro godinu dana trčim bez sata i super mi je trip. Ali, išao sam jako. Ispeglao sam tu drugu polovinu polumaratona sasvim fino da bih na cilj stigao u vremenu 01:42:32. Vrlo zadovoljan sobom i ekipom, odlazim na zasluženu masažu, a utisci se sabiraju uz pasulj, a kasnije i kaficu u Zmaj Jovinoj.
Da sam išao jako potvrdio je i jak bol sa unutrašnje strane desnog stopala nekoliko sati posle trke… Verovatno je stradala tetiva zbog jakog trčanja u potrošenim patikama na tvrdoj podlozi. Opet pauza i oporavak do Beogradskog polumaratona 18.4.2010. Do tada me asfalt neće videti!
Boško Stupar
Aleksandar Pavlović