Testiranje – druženje u Kuli

🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂 . Jedini mogući način na koji se može započeti tekst o ovom nedeljnom treningu na kojem smo prisustvovali u Kuli je ovoliki broj osmeha koji je bio svima na obrazima tog dana. Da nam je neko rekao da će u Kuli biti bolje od zajedničkog treninga koji nam je Zdravko Mišović priredio pre nekih mesec dana na istom mestu, ne bih mu verovao. Ali to je zaista bila istina. U narednih par pasusa ću pokušati da dočaram atmosferu koja je vladala toga dana u Kuli, ali bojim se da će to biti nemoguće dočarati rečima, tako da ću morati ubaciti i par slika, mada nisam sigran da će i to biti dovoljno, jer jednostavno TREBALI  STE  BITI  U  KULI da biste takvo druženje stvarno doživeli.

Tog jutra smo u Kulu krenuli sa troje kola. Dan stvarno nije mogao da počne lošije. Sitna dosadna kišica nas je ispratila iz Novog Sada, opet smo malo kasnili u polasku, ovaj put smo promašili i put, ali kako kažu pametni ljudi, uvek stigneš na odredište, pa smo tako i mi stigli i to na vreme.

U putu uvek raspoloženi za šalu i dobru zafrkanciju uživali smo u muzici i  svi smo iščekivali da opet vidimo poznata lica u Kuli, i da sa tim ljudima uživamo još jedan dan. Tako je i bilo. Doček uvek srdačan, neizbežno pozdravljanje, radost na svakom licu, ali najviše na oduševljenom licu Zdravka Mišovića kad je video u kolikom broju smo svi došli na ovo zajedničko druženje. Ako imam podatke koji valjaju, na ovom druženju nas je bilo pedesetak, što je za svaku pohvalu ako uzmemo u obzir da čak ni na nekim trkama nema toliko učesnika.

Zdravko, uvek dobar domaćin, nam je svima obljasnio “pravila igre”. Ovaj dan je bio rezervisan za testiranje mogućnosti svakog od nas. Svi smo zajedno trebali da odradimo zagrevanje od 2 kilometra do starta, na startu se dobro istegnemo, i počnemo  svako svojim tempom testiranje. Testiranje je bilo planirano da se odradi na 10 kilometara, 5 kilometara u jednom i pet u drugom pravcu, odnosno nazad. Zatim kad završimo u grupicama je trebalo da se vratimo do kafića Dablin, gde smo se i presvlačili, rastrčavanjem od 2 kilometara. Naravno ovo je bio samo okvirni plan, jer kogod je hteo mogao je da se testira i na neku manju dužinu praveći manji krug, sve zavisno od trenutne spremnosti.

Svima je sve bilo jasno, tako da smo nakon presvlačenja u sportsku opremu i neizbežnog zajedničkog slikanja, krenuli po planu na start. Sve je teklo kako je i bilo isplanirano. Uglavnom smo se svi istestirali na 10 kilometara. Postignuta vremena su bila zadovoljajavajuća, neki su bili više, a neki manje zadovoljni rezultatom, ali smo se svi složili da smo odradili odličan trening koji najverovatnije sami ne bi toliko dobro odradili.

U kafiću Dablin nezaboravna atmosfera. Nakon sabiranja utisaka sa testiranja usledila su mnoga iznenađenja koja nam je Zdravko priredio. Svako je dobio topao čaj koji nam je jako dobro došao posle napornog testiranja. A tad su usledila iznenađenja: totalna rasprodaja majci, na kojoj smo svi jako povoljno pazarili, zatim super palačinci, a na samom kraju karaoke. Na karaokama smo uživali u pesmama neotkrivenih talenata :

,

kao i u pesmama izvanrednih dueta :

,

I naravno da ne zaboravimo izvanredne kolače,koji su bili delo Nataše Tucaković, mada iz pouzdanih izvora saznajemo da i ostale sestre Tucaković briljiraju u kulinarstvu.  Kolače smo svi imali priliku da probamo:

, i slobodno mogu reći, svima su nam se jako svideli :

Uživanciji toga dana stvarno nije bilo kraja, ali zapravo kraj je upravo morao jednom doći. Međutim, sad se polako svi i privikavamo na tu činjenicu da rastanak ne doživljavamo kao nešto negativno, već samo kao odbrojavanje dana do sledećeg okupljanja, koji će biti uskoro, u to sam uveren. Ovom prilikom bih želeo da zatražim recept onih kolača od Nataše 🙂 , a Zdravku, kao i ostaloj ekipi odgovornoj za super provod, zahvalim na vedrom raspoloženju i izvanrednoj organizaciji  po onako tmurnom danu.

  • tanja

    princezo moja!! :))) krempite su delo Sasine seke,nismo puno pogresili,jer su sve Tucakoviceve cure izvanredne u svakom pogledu,narocito kuvarska umeca kad su u pitanju..divno bilo i bice uvek! Beograd,Novi Sad,Kula..:DD

  • Nenad

    Princezo tvoja 🙂 Evo odmah ću da popravim, i izvinjavam se na Tanjinoj grešci 🙂 Nadam se da ova greščica neće uticati na razmenu recepata 🙂

  • Sasha

    sve se slazem, od prvog do poslednjeg reda :))))…..
    a recept ce stici, pa makar ga ja kao, ovaj put vozacica, ali ne i zasluzna poslasticarka, morala maznuti 😉

  • Sve pohvale za izvestaj. Odlican trening i druzenje. Vidimo se na nekom od sledecih treninga. 🙂

  • Sasha

    posto Nale ima nekih tehnickih problema, pa ne moze da se uloguje, evo ja postujem njeno pisamce 🙂

    može može narafski!! 🙂
    baš mi je drago da su se svidjele svima u toj mjeri!
    elem, dakle ‘vako:
    fil: litra mlijeka, 4 žumanjca, 6 kašika cukra, 6 kašika brašna, 3 vanilin cukra. staviš mlijeko kao za bluding (čitaj puding! 😉 ) da se grije, samo bez šećera, jerbo u smjesu ide isti jelte, dotle pomješaj žumanjce, cukr brašno i malo mlijeka (to uzimaš od ove litre!) i, mikserom slobodno, sve to smiksaš. malo prije no što proključa mlijeko ubaciš smjesu u mlijeko i lagano mješaš…e, to je najdosadniji i nadulji posao oko krempita.,…da ne bi bilo grudvica ne treba bit jaka vatra i ne treba prejako miješati….pa tu se dakle malo smoriš ali nije strašno (znaš da te čeka nagrada-krempite!! pa nekako prođe i ta muka! 😉 )
    e sad, ja uvijek pravim jednu-i-pol ili dvije doze fila (recimo ono u Kuli je bila doza i pol!), ovisi koliko debelu kremu hoćeš.
    za tijesto koristim najobičniji petiti beure. mi smo eksperimentirali s patišpanjima, korama, lisnatim tijestom i sl i došli do zaključka da je dobro stari PB najbolji!
    elem, dok čekaš mlijeko, slažeš keks na dno (umočiš u mlijeko i odmah vadiš, ne treba da se natofka jer će se raspasti!), kremu odmah sipaš preko , ne moraš čekat da se ohladi i opet preko red keksića… i to je to, kad se ohladi nabaciš šlog preko i to je to!!!! 🙂
    a da, inače po pravom receptu šlog se pravi od ovih bjelanjaka što ti ostanu ali avaj nama lakše uzet ovaj u prahu pa smiksati to!!!
    etoooo…
    javni kako su ispali koljači :))
    i prijatno! bon apetit!! dobar tek!!! i tako to….:) :*

  • Nenad

    HVALA za recept. Imam ja malo bolji predlog u vezi ovoga javljanja. Umesto da javim kako je to sve meni ispalo (ali ne na zemlju, nadam se 🙂 ), ja predlažem da ja to napravim i ponesem na polumaraton na Paliću, koji je za dve nedelje (precizno 6.marta 2011.), pa da ti degustiraš to i da mi daš svoj sud o tome da li sam položio ispit zvan KREMPITA :). Da li može tako? 🙂 🙂

  • the RaIII

    Može!!!

  • Sasha

    može može, a što ne bi moglo?!?!
    baš mi se sviđa kako razmišljaš!!! 🙂
    e sad ostaje samo da ja budem dobra (to je taj teži dio-biti dobar!) pa da me seka vodi na polumaraton na Paliću….;))

    nego kurir, tj ja (Sasha), zeli da zna, koliki je njen deo? 🙂

  • Nenad

    Pa potrudi se, nije to daleko (ima još manje od dve nedelje), a ti za to vreme udovoljavaj sestri. 🙂 Sasha: Deo se menja u zavisnosti koliko možeš da pojedeš 🙂 .

  • Al’ se tamo (posle trčanja) dobro jelo… baš!
    Pozdrav celoj ekipi!