U Kraljevstvu Mačaka, Koza i Penjača

ili

Veliko Plavetnilo u Vertikalnom Limitu

veliko plavetnilo

Veliko plavetnilo

“….Hajde,… Hajdeeee… “ – negde tamo dole čuje se Katicin glas
“…Huh,… Huh,…“ –  teško dišem, više od straha nego od težine penjanja
“… nema sedanja u pojas,… ili se penješ… ili ideš dole” – Katica

poslednji “bolt” na koji je fiksirano uže je daleko ispod mojih nogu, a sledeći , … uuuuuuuuuh negde daleko gore,…
… huh,…ako sad padnem,…

ne misli o padu,
ne misli ni o tom boltu koji je tamo negde gore daleko,
fokus, fokus,…
santimetar po, santimetar,…

a onda,… odjednom
taj bolt koji je bio tamo negde visoko,
tu pred mojim nosem,
i provukoh uze

WUAAAAAAAAAAAAAAAAAA,… – vičem
“BRAVOOOO,…” – čuje se Katica negde daleko,… daleeeeko, tamo dole

Vertikala

Vertikala

K i J

K i J

i tu na Kalymnos-u desio se moj prvi

LEAD CLIMBING ON SITE

ne samo penjanje na vođenje, nego još i
“ON SITE”
a to znači,
penjanje po prvi put na steni na kojoj nikad niste penjali, niti videli nekog da se penje

probijanje zida straha,
probijanje zida neverovanja u sebe,
naročito neverovanja svojim rukama i nogama,
probijanje mnogih zidova,..

a to se sve ne bi desilo da nije bilo
KATICE

Živela Katica

za mene najopasnije sto sam ikada penjala,
a za Katicu to bi bio tek jedan od lakših smerova
ali  Kalimnos je imao izazove i za Katicu,
i za sve one čije srce kuca za ono sto se zove

ROCK CLIMBING

vertikala i Jasmina

svako na Kalymnos-u dobije priliku da probija neke svoje zidove

KALYMNOS

malo ostrvo negde daleko na Jugu, u Egejskom Moru,…
stene, stene, stene,…
i kao da nema ničega sem tih stena, i plavetnila

nekada,
ribarenje i vađenje sunđera
su bili jedini način preživljavanja malobrojnog stanovnistva,…
a onda, negde sredinom devedesetih
slučajna poseta nekoliko penjača otkrila je Kalymnos svetu
i
ono što bi bilo najsiromasniji kraj Grčke
počelo je da se razvija, raste,… cveta,…
i to malo ostrvo za koje nije znao niko
dodje na naslovne strane svih velikih “Climbing” i “Outdoor“ časopisa i
uđe u mnoge filmove o Penjanju i velikim Penjačima

jedno od najboljih mesta za penjanje na svetu
64 Climbing Sector-a i preko 1700 smerova
čuvene i u svetu jedinstvene “Tufa” stene sa visećim stalaktitima
Chris Sharma, Adam Ondra, Maja Vidmar,…
svi koji u svetu penjanja nešto znače, ovde su penjali

Raj za Penjače

samo, kao i u svaki raj
i u ovaj,
put vodi po mukama

prvo
20 sati koji se pretvoriše u 22 sata u autobusu za Atinu,…
i tokom tih beskrajnih sati, dok se mučismo s umorom, bolovima u ledjima i lošim raspoloženjem
odjednom, kroz prozore uđe sa svojom veličanstvenom, božanskom lepotom

OLIMP

Olimp

WUAAAAAAAAAAA, kakva planina,…

a posle 22 sata božanske lepote i bolova u ledjima
sledi lomatanje po Atini,
ulice prljave, a oko vas na sve strane bliskoistočni i afrički emigranati,
jedno spavanje u Hostelu
tegljenje tovara opreme po metrou do luke

Piraeus

i za kraj
11 sati na trajektu za Potia-u (glavna luka na Kalymnos-u)
samo ni to nije kraj

stižemo u 02:00
čeka nas žena vlasnika studia Sakiss, vožnja do mesta Masouri
nas šestoro sa svom opremom
dno kola propada, auto ciči malo zbog naše težine, više zbog dotrajalosti

i mukama je kraj
u beloj kući s pogledom na more mali studio, soba, kuhinjica, kupatilo, klima uredjaj,…

Smeštaj

Smeštaj

i sve to za 8 Eur-a po osobi,

a kako izgleda?
hm,..  kao da je bitno kako izgleda,.. (za 8 Eura baš i nisu neki kraljevski apartmani)
ali
pogled je veličanstven

i ujutru se budim, otvaram vrata od terase, a predamnom film

Veliko Plavetnilo Luc-a Besson-a

(još kad bi se i Jan-Marc Barr odnekud pojavio)

i u svemu tome

Mačke i Koze u Vertikalnom Limitu
macamaca i Jasmina
ako volite Mačke ili Koze ili Penjanje ili sve troje
onda je Kalymnos zemlja vaših snova

i gipka vijugava tela pružena na suncu
i meketanja i zvuk zvona iz daljine
i shvatite koliko bi ovaj svet bio ružan i tužan kada u njemu ne bi bilo Mačaka i Koza

Živele Koze i Mačke
Katica i koze
sada u Januaru kada nije penjačka sezona,
i većina pansiona, restorana, Cafe-a,  prodavnica sa penjačkom opremom je zatvorena
život na neki način podseća na  život na Ekspedicijama,
sveden na svoju apsolutnu jednostavnost
dolazak na penjalište
jedenje, spavanje i penjanje
i to je sve

i kao i na Ekspedicijama život se vrti oko hrane
“šta ce mo za večeru?“ – je ono o čemu se obično misli kada se ne misli o penjanju

i tokom vetrovitih i hladnih dana, a takvih je bilo mnogo
dok vam prsti trnu od bola i hladnoće, a stena je hladna kao led
bilo je teško ne misliti na toplu supu i krevet koji vas tamo negde čekaju
Jasmina u akcijiKatica u akciji
ipak
i po vetru, i po hladnoći
mi smo penjali

vertikala i Jasmina

svako na Kalymnos-u dobije priliku da probija neke svoje zidove

leteća Katica

leteća Katica

Katica je uvek vodila “On Site“, dnevno nekad i po 5-6 smeraova
ona to zove “Štancovanje Smerova“

ja bi penjala Top On the Flash
samo Top Rope kod Katice nije običan Top Rope
kod Katice
nema zabušavanja,
nema varanja (to sam više puta pokušala, al’ me uvek uhvatila),
nema sedanja u pojas,
nema zaglavljivanja i višestrukog pokušavanja na detaljima
leto oko nove godinečista uživancija
ako vam je Katica “Belayer“
onda postoje samo dve opcije
ili penjete
ili silazite
a uže kao i da nemate,
ono je uvek labavo i landara oko vaših nogu

a ADRENALIN?

e pa, bilo je i ADRENALINA i to više puta:

1. moji prvi “Lead Climbings on Site“
i u svom tom strahu ja sam bila opuštena i penjala daleko bolje nego na Top Rope
(to i Katica kaže);

2. Katicin Pad
i to baš poslednjeg dana,
Katici nije bilo ništa,
lepo je pala,
baš onako školski
e,
ali je zato Belayer (a to sam bila ja) poleteo i kao palačinka se svom snagom zalepio za stenu,
izgulio, izudarao,…
ali uprkos svemu, i lepo zadržao uže
još se sećam reči Mr. Nip-a mog Učitelja Penjanja iz Hong Kong-a
“dok osiguravaš, ma šta da ti se desi, desna ruka nikad ne ispušta uže“

a što se tiče padova kod penjanja na vođenje
pa to ne znate
da li je gore biti onaj što pada
ili onaj što osigurava
tim
a što se tiče Katice i mene

i toga kako nam je bilo jednoj s drugom?

Katica je Sportista i Atleta
a ja sam Sanjar,
mene su u Sport i Penjanje doveli snovi i želja da učinim sve da se ispune
nas dve bi verovatno zajedno činile ono što se zove
“PERFECT CLIMBER“

pa
istina je da među nama stoje ogromne razlike
razlike u godinama,
razlike u prirodi,
razlike u iskustvima, odrastanju, obrazovanju, životima,

i ona najveća razlika
razlika u Penjanju
Katica je na steni kao Ajkula u Okeanu
a ja sam tek neka Početnička Ribica što se koprca

ali je i istina da ništa ne može toliko da ujedini
naizgled nespojive ljude
kao zajednička strast i ljubav prema nečemu

sanjati isti san,
želeti stići do istog cilja,
briše sve razlike i spaja nespojivo

Autorka teksta: Jasmina Tekić
Fotografije: Katica Ristić i Jasmina Tekić

  • E, to mi dobar clanak 🙂 Nova licna iskustva, prica o (za mene) novom mestu. Zao mi je jedino sto nisam dovoljno strucan, pa nisam bas pohvatao sve izraze, ali boze moj…

  • Kathy

    Ovo je bas mnooogoooo cool 🙂

  • ZDRAVKO

    Sjajan tekst, iskustvo, izazov… Bole, uverljivo si sve opisao, napisao, rekao… a Katica je altleta u to sam se uverio na zajednickom treningu na Fruskoj gori… respact!

  • Dejan Nikolić

    Tekst je napisala Jasmina Tekić, maratonka, rock climber i alpinistkinja, i to sve u jednom. :0)

  • the RaIII

    Sjajno!!!